Музика вива – Дела Хелмута Лахенмана

Овај немачки композитор, који је јуче напунио 89 година, један је од последњих великана послератне авангарде који још увек ради и ствара. Рођен је у Штутгарту, где је и завршио студије, да би се потом усавршавао као приватни студент Луиђија Нона у Венецији. Једно време радио је у Студију за електронску музику Универзитета у Генту, а од седамдесетих година, посветио се и педагогији, предајући на Високим школама за музику у Хановеру и Штутгарту, као и на Летњим курсевима у Дармштату.

Музика Хелмута Лахенмана описивана је као „инструментална конкретна музика”, што имплицира да у својим делима користи језик у који су укључени најразличитији звукови, настали помоћу традиционалних али и неконвенционалних техника свирања. Подједнако важан за Лахенмана, поред квалитета звука као што су боја, јачина и слично, битан је и контекст, то јест њихово окружење, које ствара специфични отпор, односно енергију. Апартан, опор, некад и непријатан звук у његовим делима, навео је критичаре да остварења овог композитора упореде са сликама Франсиса Бејкона.

У емисији ћете чути Алегро состенуто за кларинет, виолончело и клавир, које је аутор описао следећим речима „музички материјал је одређен преплитањем доживљаја ’резнонанце’ са једне и ’покрета’ са друге стране. Оба аспекта звука се сусрећу у структури која је осмишљена кроз вишеструка, амбивалентна ’арпеђа’, односно као процес конструкције, деконструкције и реконструкције – искушен у временском следу”.

Емитоваћемо и Нотурно за виолончело и оркестар. Дело је Лахенман започео 1966, а завршио две године касније. Према речима самог аутора, композиција је јединствена по томе што се у њој могу пронаћи два естетичка приступа: старији, који звук схвата као резултат и израз апстрактне визије, и нови, по којем би све требало да буде у служби конкренте и директне реалности звука.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић