Музика вива – Дела Јеспера Нордина

Овај уметник средње генерације препознатљив је по споју шведске традиционалне музике, рока и импровизоване музике, а последњих година његова дела се редовно налазе на репертоарима значајних оркестара у Шведској и Европи.

Дело које ћемо представити у вечерашњој емисији настало је 2018. године у сарадњи Нордина са двојицом угледних музичара – кларинетистом Мартином Фрестом и диригентом Еса-Пеком Салоненом, са жељом „да се истражи место сусрета човечанства, музике и технологије”. У питању је триптих за велики оркестар, кларинетисту, диригента и живу електронику, док је за концертно извођење припремљен и визуелни слој који се ствара у реалном времену. Уз помоћ сензора за покрет, солиста и диригент контролишу електронски парт и у могућности су да забележе како звук оркестра, тако и да свирају на интерактивним инструментима, такозваним „геструментима”. Три сегмента овог триптиха чине оквирни ставови Струје и Таласи, између којих се налази централни део, Израњање, замишљен као концерт за кларинет.

У ставовима Струје и Таласи, Нордин истражује сасвим нов начин на који диригент успоставља везу са оркестром. У Струјама, он „замрзава” и увеличава различите елементе звука који ствара оркестар, те усмерава звук на различита места унутар аудиторијума, користећи пажљиво постављене звучнике унутар простора. У ставу Таласи, диригент добија двоструку улогу руководиоца ансамбла и солисте. Наиме, током извођења Еса-Пека Салонен снима и прави лупове од звука оркестра, стварајући монументалне звучне пејзаже. На крају овог става, Нордин поново уводи звук кларинета, који се сада придружује диригенту у дуету за кларинет и живу електронику.

Централни део триптиха Израњајући из струја и таласа, чини композиција под називом Израњање. У питању је дело за кларинет, оркестар и „геструмент” – интерактивни програм који је дизајнирао сам Нордин, и уз помоћ ког „виртуелни оркестар“ користи исти материјал који изводи ансамбл на сцени. На овај начин, према мишљењу Нордина, технологија постаје органски наставак партитуре, уместо слој који јој је придодат. Кларинетиста Мартин Фрест је познат по свом експресивном начину свирања, у којем покрет заузима важно место. У Нординовом концерту Израњање овај Фрестов маниризам постаје интегрални део композиције, јер сензори за покрет преводе ове информације у музику која се одвија у реалном времену.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић