петак, 22. нов 2024, 20:40
Светске музичке позорнице
Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 11. маја у дворани Консертхебау у Амстердаму, који припада серијалу Премијум концерти Еурорадија, а уступљен нам је посредством међународне размене. Том приликом наступили су чланови Филхармоније Холандског радија под управом Карине Канелакис, која је једна од најзначајнијих савремених диригенткиња и прва жена која се на челу овог ансамбла налази од маја 2018. године. На месту почасне гостујуће диригенткиње Лондонске филхармоније и Симфонијског оркестра Берлинског радија налази се од 2021. године. Канелакисова је позната по богатом симфонијском и оперском репертоару, а њене интерпретације, истичу критичари, одликује емоционална дубина, техничка прецизност и велика жеља да сваки сегмент музичког тока композиције коју изводи минуциозно и проучи.
Емисију ће испунити остварења младог холандског композитора Јан-Петера де Графа и Дмитрија Шостаковича. Најпре ћете чути премијеру Де Графовог Концерта за лутеал, у којем као солиста наступа Ханес Минар, коме је дело и посвећено. Иначе, лутеал је тип хибридног клавира који проширује регистарске могућности инструмента додавањем механизма који омогућава пијанисти да промени тон клавира, а дело је белгијског градитеља Жоржа Клутенса из 1919. године. У Концерту за лутеал Јан-Петер де Граф се поиграва са ритмом стварајући изненађујуће, резонантне звучне светове.
Занимљиво је истаћи да је Карина Канелакис за инаугурацијски концерт са Филхармонијом Холандског радија одабрала Шостаковичеву Десету симфонију, а за концерт који репродукујемо у емисији одлучила је да у програм уврсти Осму симфонију, једно од композиторових најпопуларнијих симфонијских остварења које важи и за једно од интерпретативно најизазовнијих дела његовог опуса.
Осма симфонија, Шостаковичево прво симфонијско остварење написано после изузетно успешне Лењинградске симфоније, довршена је 1943. године када је дело премијерно извео Јевгениј Мравински, коме је и посвећена. Упркос томе што су совјетске власти композицију именовале као Стаљинградску симфонију, правећи аналогију са композиторовим претходним остварењем и у намери да дело искористе у пропагандне сврхе, оно није имало успех који је побрала Лењинградска симфонија. Наиме, Осма симфонија је наишла на критику стручне јавности; о њој се 1944. године неповољно изразио, између осталих, и Сергеј Прокофјев, а након Ждановљевог декрета 1948. једно време је била и забрањена. Дело је рехабилитовано октобра 1956. када су га извели чланови Московске филхармоније под управом Самуила Самосуда.
Као један од куриозитета из професионалног живота Карине Канелакис издваја се детаљ који говори о изузетном дару који ова уметница поседује. Наиме, када је Јап ван Зведен изненада отказао наступ са Симфонијским оркестром из Даласа, Канелакисова га је заменила, а Шостаковичеву Осму симфонију, која је била на програму те вечери, дириговала је без претходне пробе са оркестром. Овај концерт био је изузетно топло прихваћен. Иначе, Осма симфонија је изузетно драматично, емоционално и комплексно дело мрачног тона, а због чињенице да пред извођаче поставља велике захтеве не налази се често на оркестарским репертоарима.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари