Музеј звука – Дела Џона Шепарда

Овај енглески композитор тјудорског доба, један је од аутора чије је стваралаштво тек крајем XX века почело да привлачи пажњу истраживача. Мало се зна о његовом животу, изузев тога да је четрдесетих година XVI века радио у Модлин колеџу у Оксфорду, да би 1548. године постао члан Краљевске капеле. Ту је остао до своје смрти крајем 1558. године, само месец дана пре ступања на трон Елизабете I.

За разлику од његових савременика и колега из Краљевске капеле – попут Томаса Талиса, чија су дела била присутна на репертоарима више од века, Шепардове композиције тек последњих деценија почињу да се проучавају и изводе, а разлоге треба тражити у чињеници да је највећи део његовог опуса био необјављен, те да је било потребно доста напора да се из рукописа реконструишу све вокалне деонице. Осим тога, Шепардова дела су изузетно комплексна и тешка за извођење, јер обухватају велики гласовни опсег, неочекиване хармоније и велики број гласова чије би се деонице додатно делиле.

На основу сачуваних композиција, може се рећи да је Шепард био једна од кључних фигура обнове католичке богослужбене праксе коју је спроводила Мери Тјудор. Једно од дела из овог корпуса је Миса Кантате, настала на почетку владавине ове краљице, написана за извођачки састав уобичајен у пререформацијском периоду – за високи, средњи глас, два контратенора, тенора и баса. Ово је најдужа од пет сачуваних Шепардових миса, чији се рукопис чува у Библиотеци Бодлиан у Оксфорду. Модел на којем је заснована није познат, али је вероватно потицао од песме која је почињала речима „Певајте”, односно „Кантате”. Пратећи енглеску традицију, миса не поседује став Кирије, већ започиње Глоријом, за којом следе ставови Кредо, Санктус, Бенедиктус и Агнус деи.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић