Уметност интерпретације – Кристијан Безајдинхаут

Овај уметник који са подједнаком лакоћом свира и на клавиру и на чембалу, рођен је у Јужној Африци 1979. године. Када се породица преселила у Аустралију, тамо је започео студије, али их је завршио на Истмен школи за музику у Рочестеру, у Сједињеним Америчким Државама. Веома рано се усмерио ка извођењу на историјским инструментима са диркама – оригиналним фортепијанима и чембалима, усавршавајући се као солиста и камерни музичар. Пажњу међународне јавности привукао је 2001. године победом на Међународном такмичењу у Брижу, када су у жирију, између осталих, били Густав Леонхард, Давит Морони и Кристоф Русе, освајајући њихове гласове, али и награду публике.

Кристијан Безајдинхаут од тада редовно наступа са најугледнијим ансамблима посвећеним извођењу барокног репертоара и музике 18. века, као што су Цветајуће уметности, Оркестар доба просвећености, Фрајбуршки барокни оркестар и многи други. Сарадње са диригентима као што су Џон Елиот Гардинер, Филип Херевеге, Ђовани Антонини, Бернард Хаитинк и други, учиниле су га једним од најтраженијих пијаниста специјализованих за музику 17. и 18. века, а уследила су и признања као што је „Најузбудљивији млади уметник 2005”, те номинација за „Уметника године” у избору магазина Грамофон 2013.

У складу са извођачком праксом музике за коју се специјализовао, Безајдинхаут је поред солистичке улоге, рано преузео и улогу диригента, руководећи ансамблима док наступа на клавиру. Временом, почео је да наступа и као диригент, а 2017. године именован је за уметничког директора Фрајбуршког барокног оркестра и главног гостујућег диригента ансамбла Енглески концерт.

Сарадњу са неким од водећих ансамбала и солиста данашњице продубио је и као камерни музичар, пијаниста или члан континуа. Са виолинисткињом Изабеле Фауст реализовао је албум са сонатама Јохана Себастијана Баха, са Петром Милејанс издање са Виолинским сонатама Моцарта, а са тенором Марком Падмором, албум са песмама Бетовена, Моцарта и Шумана. Нека од ових дискографских издања Кристијана Безајдинхаута освојила су признања као што су Diapason d’Or, награда немачке дискографске критике, затим Ехо класик награда, Едисон награда и друге.

Овај пијаниста негује релативно мали репертоар, фокусирајући се на музику 18. и прве половине 19. века. Највећи број његових солистичких снимака посвећен је делима Моцарта, чија музика га је увек посебно инспирисала. У једном интервјуу, Безајдинхаут је приметио: „Сваки пут кад чујем некога да свира Моцарта, останем затечен како су преплашени да не учине нешто погрешно. Био сам решен да пронађем начин да извучем више страсти, опуштености и романсе. А то могу да урадим на старим инструментима на начин на који то никако не бих могао на Стенвеју”, закључио је овај пијаниста. Његова тумачења музике овог класичара, критика оцењује као технички беспрекорна, са пуно финоће, пажљиво калибрираном сваком скалом, пасажом, орнаментом и динамичким луком.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић