Светске музичке позорнице

„Симфонија треба да буде као свет: мора да обухвати све! Замислите како цео космос почиње да звучи. Пред нама више нису људски гласови, већ планете и сунца који се окрећу”, истакао је Густав Малер. Идејом о ’симфонији као свету’ он је дочарао управо Осму симфонију, остварење које је наменио великом извођачком апарату: мешовитом и дечјем хору, вокалним солистима и члановима симфонијског оркестра, а ово је и прва у потпуности обликована хорска симфонија у историји музике. У складу са Малеровом концепцијом дела као „новог симфонијског универзума”, Осма симфонија представља, у одређеном виду, и синтезу симфоније, кантате, ораторијума и мотета.

Малер је дело компоновао 1906. године током летњег одмора у вили Мајерниг у Аустрији, у налету креативности који је, како наводе извори, обухватио период од само три недеље. Наиме, композитор је тврдио како га је запосео креативни дух и одмах је знао како идеје да спроведе у дело: „Видео сам целу композицију пред собом... било је потребно само да је запишем, као да пратим нечији диктат”. Осму симфонију је посветио супрузи Алми Малер, а дело је премијерно изведено 12. и 13. септембра 1910. године у Минхену када је и сам Малер дириговао ансамблима. Ови концерти, изузетно посећени, представљали су тријумф у композиторовој каријери, а он је и сам истицао како је Осма симфонија заправо његов поклон народу. Поред тога, извори наводе да је на концертима учествовало преко хиљаду извођача, па је том приликом дело и добило поднаслов Симфонија хиљаде. Иначе, Осма симфонија је и последње Малерово ауторско остварење чијој је премијери присуствовао за живота.

Структура Осме симфоније је неконвенцијална и састоји се из два дела. Први је написан на текст средњовековне латинске химне Veni, creator spiritus, односно Дођи, духу ствараоцу, за коју се претпоставља да ју је написао надбискуп Мајнца Рабанус Маурус из деветог века, а која се изводи у свечаним литургијским церемонијама. За други део Малер је одабрао одломак из завршне сцене Гетеовог Фауста. Ова два симфонијска става обједињује заједничка идеја о спасењу снагом љубави и јединства.

Уредница Ирина Максимовић Шашић