Тодор Куљић: Етноморализам (4)

Аутор дефинише етноморализам као „особено делатну врсту моралног преузношења властите нације као морално надмоћне”. То је неизоставни оквир политичких борбених појмова који регулишу сукоб добрих и и злих нација. Слепи патриотизам, као врх етноморализма, подразумева истицање надмоћности властите нације која проистиче из њене жртве. Самовиктимизација је, по Куљићевом мишљењу, проверено оружје у борби око моралне надмоћи. Циљ је властитим одвајањем добра од зла колективно стигматизовати другу нацију, постидети је и трајно обележити као групу коју повезује национални злочин, што производи ланац узајамних одбрамбених агресија. Аутор указује на потребу саморефлексивног реализма и етику националне одговорности. „У савременом грађанском рату сећања показана је конфликтна деструктивна природа етноморализма. Његов извор је политичка моћ која производи и надзире етноморализме. Овај прилог је предлог за сналажење у хроничном сукобу етноморализама у региону, али и у ширим сложеним појмовно теоријским етноморалним питањима”, пише Тодор Куљић.

Текст чита Душица Мијатовић.
Уредница Оливера Нушић.