Фестивал музике и игре у Гранади 2024

Елизабета Леонска припада генерацији совјетских уметника који су се већ на почетку свог уметничког рада преселили на Запад, где су развили међународну каријеру. Рођена је 1945. у Тбилисију у Грузији, школовала се на московском Конзерваторијуму, а још као студенткиња била је лауреаткиња неколико значајних пијанистичких такмичења одржаних у Букурешту, Паризу и Бриселу. За време боравка у домовини истакла се као једна од најперспективнијих пијанисткиња млађе генерације. Критичари и публика као важан издвајају њен наступ са Свјатославом Рихтером, који је имао значајан утицај на њен даљи уметнички развој. Међутим, и поред наступа по европским музичким престоницама током школовања и непосредно после студија, први међународни успеси Леонске уследили су тек након пресељења у Беч 1978, као и концерта који је наредне, 1979. године одржала на Музичком фестивалу у Салцбургу, а који је означен као почетак њене успешне каријере као концертне пијанисткиње на Западу. Од тада је Леонска постепено градила репутацију једне од водећих савремених пијанисткиња, поставши временом редовна гошћа престижних музичких фестивала и концертних дворана широм света. Данас је Леонска и почасна чланица бечког Концертхауса. Године 2006. овенчана је највишим аустријским одликовањем: Почасним крстом за науку и уметност првог реда, а деценију касније добила је и највише одликовање у Грузији: проглашена је за „Свештеницу уметности”. Међународна награда класичне музике (ICMA) за животно дело додељена јој је 2020. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић