Музика из маске за плес „Јов” Ралфа Вона Вилијамса

Сценарио се заснива на Илустрацијама књиге о Јову Вилијама Блејка, али он није био привлачан Сергеју Дјагиљеву чијој трупи је био привобитно намењен. Вон Вилијамс је партитуру дела са девет сцена прво представио концертно, на фестивалу у Норичу 1930. године, а потом је уприличено и сценки као плесна представа. То извођење је поверено Удружењу Камарго, иначе основаном са идејом да промовише британски балет, а убрзо је постало и део репертоара Британског краљевског балета 1931. године у кореографији Нинет де Валоа.

Ралф Вон Вилијамс инсистирао је на поднаслову Маска за плесање, премда је форма маске у Британији традиционално подразумевале спој плеса, пантомиме, говора, певања и музике, док у Јову говорни и певани елементи изостају. Стога ово није маска у строгом смислу термина, нити је само балет будући да инкорпорира значајне одсеке са пантомимом. Само дело није постигло претерано велики успех, али је Вон Вилијамсова музика заживела на концертном репертоару као једно од његових најуспелијих остварења за оркестар. Извођачки апарат укључује пун састав симфонијског оркестра са додатом бас флаутом и тенор саксофоном, две харфе и оргуљама. Дело је посвећено Адријану Болту, страсном промотеру Вон Вилијамсове музике, који је Јова забележио на чак четири дискографска издања. Музика дочарава широк распон расположења од пасторалне серенаде у Интродукцији до атмосфере разорног насиља у сцени Тријумфалног плеса Сатане и Јововог сна до вештог приказа лицемерја Јовових пријатеља, који га теше тако што га прекоревају.

Уредница Сања Куњадић