Имагинарна едиција

Сузан Кеслер: Медицинска конструкција рода (3)

У овом пионирском чланку, који је изворно објављен 1990. године у часопису „Signs”, ауторка критички пропитује стандардне процедуре у медицинском вођењу случајева међуполне деце. Овај текст можете слушати на нашем програму у четвртак и петак, 7. и 8. новембра.

Рађање деце неодређеног пола, односно беба чије се гениталије не могу прецизно разграничити ни као мушке ни као женске, документовано је током читаве историје. У последњим деценијама XX века, открића у области медицинских технологија омогућила су научницима и лекарима да прецизно одреде хромозомски род (gender) детета, који се обично узима као његов „прави”, биолошки пол (sex). Иако лаичка концепција људске анатомије и физиологије претпоставља да постоји усклађеност између јасно диморфних обележја пола (хромозома, гениталија, гонада и хормона), лекари добро знају да усклађеност и диморфизам не морају увек постојати. Па ипак, њихово разумевање комплексности биологије не одражава се, према мишљењу Сузан Кеслер, на њихово разумевање комплексности рода. Наиме, лекари – чланови медицинских тимова за третман деце неодређеног пола – по правилу се држе стандардних процедура које се, у суштини, ослањају на културно разумевање рода, тј. начела на основу којих они доносе одлуке о хируршком реконструисању пола интерсекс деце почивају на препознатљивом друштвеном моделу конструисања рода. Другим речима, иако се непосредно суочавају са децом рођеном с комбинацијом „мушких” и „женских” репродуктивних и полних карактеристика, лекари и даље упорно верују у постојање само мушког и женског пола и рода као јединих природних могућности.

Превод с енглеског: Вук Вуковић
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић