Музика вива – 70. Међународни Рострум композитора

Ова манифестација, која се сваке године организује под окриљем Интернационалог савета за музику који делује при Унеску, први пут је одржана у Литванији, у Вилњусу, од 14. до 17. маја, а домаћин такмичења је било Удружење композитора Литваније у сарадњи са каналом класичне музике ЛРТ Класика. Током четири дана такмичења, представила се двадесет једна радијска кућа са четири континента, а укупно је изведено 39 дела у две категорије – општој и селекцији аутора до 30 година. У вечерашњој емисији слушаћете остварења композитора који долазе Мађарске, Чешке и Аргентине.

Мађарски композитор Адам Бранденбург представио се делом Confessio – Исповест, које је конципирао као место сукоба различитих тоналитета – дијатонике, атоналности и микротоналности. Та музичка дихотомија је одраз дихотомије људске душе, радости и туге, мира и борбе, као звучна исповест о нашим свакодневним духовним искушењима.

Други аутор из селекције Мађарске је био Бенце Кутрик са остварењем Циклуси. Дело је замишљено, према његовим речима, као „инструментални реквијем”, али без жалобног карактера, већ више као медитација о пролазности. Сам назив реферира на две врсте циклуса – онај који се односи на фазе људског живота, као и на процесе који се изнова понављају у свемиру. Инспирацију за настанак дела је Бенце Кутрик пронашао у научном есеју Исака Асимова под називом „Експлодирајућа сунца” у којем писац даје историјски увид у откриће суперновeх и расправу о томе да сва материја потиче од звезда. Од погледа ка бесконачности свемира, он се потом спушта на ниво ћелија, јер су, по његовом мишљењу супернове заслужне и за мутацију гена, односно еволуцију. Композиција доноси силовити музички ток и засићен звук, који нараста у таласима, односно циклусима, а дело се завршава изненада, у сред музичке фразе, како би оставило утисак недовршености, отворености, односно импресије да смо били сведоци само кратког исечка једног много већег система.

Селекцију Мађарске на овогодишњем јубиларном, 70. Међународном Роструму композитора у Вилњусу, представљао је и Јонатан Замбо са композицијом Пигмалион, инспирисаном овим грчким класичним митом.

Селекцију Чешке представљала је, поред Франтишека Халупке чије је дело препоручено у генералној категорији, и Јана Ворошева са композицијом Три сирене. Ово дело настало је у оквиру изузетно интересантног пројекта Чешког радија под називом „Музика за сирене”, који се одвијао између 2019. и 2021. године. У овом периоду, Чешки радио и Берг оркестар из Прага позвали су двадесет савремених чешких аутора да направе композиције или аудио инсталације у које би био уклопљен звук сирена за узбуну, које се широм Чешке оглашавају сваке прве среде у месецу. Током ових пробних узбуна, дела су емитована уживо на таласима чешког радија Влтава, а нека од њих су награђивана и на угледним такмичењима из области радиофоније. Дело које ћете сада чути, јединствено је по томе што је звук сирена за узбуну комбинован са гласовима три жене, „три сирене” – ауторке Јане Ворошове, Данијеле Смутне и Магдалене Шмидове Турчичове. Оне доносе вокализе, заносне мелодије, попут митских сирена, да би потом започеле разговор који прекида звук сирена за узбуну, које оне удвајају, подражавају и прате, стварајући занимљиве хармоније.

Циклус посвећен Међународном Роструму композитора завршићемо делом Поглед јагуара младог аргентинског аутора Матијаса Лустмана. Овај уметник је рођен 1995. године, а на Националном универзитету је стекао диплому из области класичне, традиционалне и популарне музике. Био је члан Оркестра староседелачких инструмената који води Алехандро Иглесијас Роси, а бавио се и теренским радом, правећи звучне записе традиционалне музике и звукова природе на северу Аргентине. У композицији којом се представио на овом такмичењу, Лустман користи управо неке од њих, стварајући звучни приказ ноћног пејзажа, дивљине у којој се чују звукови цикада, ситних животиња или воде, које аутор окружује звуком акустичких инструмената. Инструментација тако остаје у највећој мери ослоњена на непроцесован звук најчешће традиционалних инструмената, којима Лустман даје већи простор и јасан контекст увођењем електронског слоја.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић