Студије и огледи

Слободан Дивјак: Дигитални тоталитаризам (4)

У овом тексту, који ће бити на програму до четвртка, 7. новембра, Слободан Дивјак разматра могућности за настанак дигиталног тоталитаризма у контексту развоја софистицираних технологија.

Констатујући да многи савремени мислиоци и научници сматрају да се свет, у контексту развоја крајње софистициране технологије, а пре свега вештачке интелигенције, незадрживо креће ка етаблирању дигиталних тоталитаризама усмерених на прислушкивање и присмотру понашања грађана, и то како у „деспотски уређеним Левијатанима”, тако и у досадашњим либералним демократијама, Слободан Дивјак сугерише да се реална опасност од планетаризације дигиталног тоталитаризма не може разумети на адекватан начин без претходног истицања кључне тачке сличности између два класична тоталитаризма модерног доба – совјетског и нацистичког. Према његовом мишљењу, та кључна тачка сличности између ова два облика тоталитаризма, упркос свим међусобним разликама, била је њихова усмереност на разарање правне државе засноване на подели власти као предуслову парламентаризма.

Разумевање поменутих класичних облика модерног тоталитаризма неопходно је јер постоји реална опасност да би савремени поборници ових облика владавине могли да злоупотребе незаустављиви процес развоја дигитилизације и вештачке интелигенције као моћно средство за њихово усавршавање, претварајући базичне демократске механизме и владавину права у пуку фасаду.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић