Александар Раскатов: Животињска фарма

Улоге тумаче: Стари мајор је Генадиј Безубенков, Наполеона изводи Волфганг Банкл, Сноубол је Михаел Гнифке, Сквилер – Андреј Попов. Улогу Боксера тумачи Стефан Астахов, Бенџамин је Карл Лакит, Минимус – Артем Крутко. Као Кловер представила се Маргарет Пламер, Мјуриел је Изабел Сињоре, а Моли – Холи Флек. У улогама људи наступају Даниел Јенц као Господин Џоунс, Аурора Мартенс као Госпођа Џоунс, док је Господин Пилкингтон – Клеменс Унтер-рајнер. Хором и оркестром Бечке државне опере диригује Александер Соди.

Директор Дамијано Микиелето је одавно желео да Орвелову Животињску фарму преведе у оперу. Како каже „Ово је једноставна прича, нека врста бајке, која се бави важним питањима попут моћи, опресије и пропаганде на врло изнијансиран начин. Сама радња је ужасна, али поседује комичне елементе. И омогућава вам не само да имате пуно солистичких улога, већ и хор”, закључује Микиелето. Он је идеалног партнера за овај подухват нашао у Александру Раскатову. Овај композитор је рођен у Москви 1953. године, а од почетка деведесетих година живи у Немачкој и Француској. Удовица Алфреда Шниткеа му је поверила да реконструише Девету симфонију њеног мужа, коју је довршио 1998. године. У Холандској националној опери 2010. године поставио је своју прву оперу Псеће срце по истоименом сатиричном роману Михаила Булгакова, из 1925. године, који је био забрањен и циркулисао је у самиздату. Ово дело је потом изведено у Лионској опери, као и у Миланској скали.

Опера Животињска фарма је проглашена за премијеру године на манифестацији Интернационалне оперске награде за 2023. годину. Сам музички ток је врло ритмичан, економичан, базиран на кратким фразама и јаким контрастима, те снажној синергији вокалног ансамбла и тембралној и фактурној организацији гласова.

Уредница Ксенија Стевановић