Светске музичке позорнице

Осму симфонију у це молу, која постоји у две верзије – из 1887. и 1890. године – Брукнер је посветио аустријском цару Францу Јозефу Првом. Дело је премијерно изведено 1892. у Бечу, када је Бечким филхармоничарима дириговао Ханс Рихтер, а у публици су, између осталих били и Хуго Волф и Јохан Штраус. Међутим, бечка премијера је наишла на различите критике: Едуард Ханслик ју је описао као занимљиву у детаљима, али у целини изузетно чудну, на моменте чак и одбојну, док је Хуго Волф истакао да Осма надмашује остале Брукнерове симфоније по интелектуалном домету и величини. Поред њих, било је и критичара који су оценили да је овим делом Брукнер достигао сам врх симфонизма позног романтизма. Због своје комплексности и великих интерпретаторских захтева које је Брукнер ставио пред извођаче, дело је споро освајало концертне програме и само је два пута изведено за његовог живота. Америчка премијера је била тек 1909, док је публика у Лондону дело први пут чула 1929. године.

Рад на партитури Осме симфоније Брукнер је започео јула 1884. године током одмора од обавеза које је обављао као професор на Универзитету у Бечу и бечком Конзерваторијуму, а прву верзију дела написао је априла 1887. Већ септембра исте године партитуру је послао диригенту Херману Левију, једном од својих најближих сарадника који је извођењем Брукнерове Седме симфоније у Минхену, направио, како истичу извори, „највећи тријумф који је композитор до тада имао”. Међутим, диригент је Брукнеру одговорио да сматра како је „немогуће извести ово дело у постојећем облику. Колико год да су теме величанствене и директне, њихова разрада ми се чини недовољном и мислим да је потребно уложити још напора у преобликовање оркестрације. Не губите храброст, погледајте још једном свој рад, можда прерадом можете нешто постићи”. Извори надаље наводе и да је Брукнер био растројен због Левијевог одбијања да изведе дело, међутим, одлучио је да послуша његов савет и убрзо је започео преобликовање партитуре. Ревизију дела завршио је 1890. године и Осма симфонија је изгледала другачије од првобитне верзије: као прво, дело је краће, пропорције су прилагођене Брукнеровој уобичајеној архитектонској прецизности; оркестрација и хармонски токови су богатији и префињенији, иако је друга верзија Осме симфоније, по мишљењу музиколога, знатно мрачнијег расположења у односу на прву.

На концерту који репродукујемо у емисији диригент Херберт Блумстет одабрао је да са Париским оркестром изведе Брукнерову Осму симфонију у издању Роберта Хаса из 1939. године, које је овај аустријски музиколог засновао на композиторовом аутограму из 1890. и комбиновао са одломцима из прве верзије дела, из 1887. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић