Српски идентитет: конструкција и деконструкција

У првом делу емисије, у излагању под називом „Слика Србије у инверзном национализму”, Слободан Антонић описује и анализира означавање Србије као „Смрдије” у једном делу јавног дискурса. Према његовом мишљењу, ова врста пежоративне стереотипизације заснива се на хипергенерализацији одређених реалних мана српског друштва, али пренаглашавањем и сталним понављањем она постаје опште место негативне аутоимагологије. Ова негативна слика, на први поглед, може да делује као плод претеране самокритичности. Међутим, аутори који се служе таквим дискурсом смештају себе на привилеговану позицију изузетка, оног који се гади „недостојног другог”, а то је најчешће његов класно депривилеговани сународник. У коначном исходу, таква дехуманизујућа стигматизација постаје део културног обрасца преко којег код припадника нижих и средњих класа долази до интериоризовања инфериорности.

У другом делу емисије, у излагању насловљеном „Деконструкција либералистичког дискурса о националном идентитету”, Миленко Бодин пореди моделски и емпиријски ниво приступа поменутог дискурса културном аспекту националног идентитета и питању мултикултурализма. Иако заступање мултикултурализма није ускладиво с изворним поставкама либерализма, аутор, служећи се аналитичким поступком који назива фундаментално-прагматичким, указује да се у дискурзивној равни моделски и емпиријски ниво поставки либерализма преклапају, захваљујући „открићу десупстанцијализације као денационализације носеће културе једног друштва”.

Уредник: Предраг Шарчевић