Читај ми!

Научни скупови

Бојан Јовић: Неке савремене тематизације мотива земље Дембелије

У емисији Научни скупови, од понедељка, 30. септембра, до петка, 4. октобра, слушате снимке са Међународног научног скупа „Нова средњовековља – средњи век у модерној књижевности у уметности”, који је одржан од 9. до 11. септембра у Галерији Педагошког музеја у Београду. У трећој емисији овог циклуса можете пратити излагање Бојана Јовића „Неке савремене тематизације мотива земље Дембелије”.

На почетку излагања Бојан Јовић описује основне одлике савремених књижевних и уметничких обрада мотива земље Дембелије (Pays de Cockaygne, Luyeleckerland, Land of Cockaigne, Schlaraffenland). Реч је о врсти народне утопије која се у европској култури јавља као спој фолклорних традиција и слика муслиманског раја у латинским текстовима с почетка 12. века, а као пример уживања супротстављеног хришћанским вредностима и духовности. Описана као место прекомерности и облапорности, где лете печене гуске и шеве, теку реке млека и вина, где су и шиндре направљене од колача, земља Дембелија је у западну књижевност ушла у 13. веку, добијајући током времена и сатирична значења, уперена против монаха и монахиња, као и црте анархичности и потпуне телесне необузданости.

Представа Дембелије се први пут појављује у француској песми Le fabliau de Cocagne, потом у веома сличној холандској верзији Het Luyeleckerland и, коначно, у енглеској књижевности током прве четвртине 14. века. У ликовној уметности се јавља на гравири Никола Нелија (1564), платну Питера Бројгела Старијег (1567), те у радовима породице Ремондини (1606), Јохана Баптиста Хомана (1700) и тако даље. Савремене тематизације земље Дембелије у књижевним текстовима показују да је мотив изузетно привлачан, пре свега, за писце књижевности за децу (велики број наслова на различитим језицима), неким обрадама у књижевности за одрасле (Џефри Луис, 2001), док се нова тумачења у сликарству срећу у делима Мајкла Шеперда (2014), Вила Котона (2011–2012), Џене Дирдорф (2016) и Винцента Десидериjа (1993–2003).

У сутрашњој емисији можете слушати излагање Весне Пено „Дејство ново-старе црквене музике у обликовању модерног српског културног идентитета”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса