Грамофонија – Симфонијски оркестар Канадског радија из Винипега

Репродукујемо снимке композиција за симфонијски оркестар Отмара Нусија, Ларс-Ерика Ларсона, Ралфа Вона Вилијамса, Бориса Блахера, Вајолет Арчер и Елдона Ратбурна у извођењу чланова Симфонијског оркестра Канадског радија из Винипега. Емитујемо записе са винила који је објавила Канадска радиодифузна корпорација 1969. године.

Ова плоча спада међу такозване транскрипционе плоче, направљене за потребе радијског емитовања. Оне су у златној ери радија биле важан извор садржаја и материјала које су радио станице емитовале, а поред музике су могле садржати и џинглове, најаве, говорне материјале, рекламе и томе слично. У време шелак плоча, радијске транскрипционе плоче су биле једине које су израђиване од винила и биле су знатно већег пречника, те их није било могуће репродуковати на кућној опреми нити су биле доступне у продаји. Са појавом магнетофона и комерцијалних винилних плоча, њихов значај опада, али су се и даље одржале као један од начина размене материјала између радијских кућа. На њима је након Другог светског рата углавном објављиван документарни или промотивни уметнички материјал некомерцијалног карактера, иако су од шездесетих година транскрипционе плоче престале да имају физичких разлика у односу на комерцијална издања, те су им једина обележја била натписи на омотима. То је случај и са плочом коју вечерас емитујемо, а која је објављена као транскрипциона плоча и као регуларно винилно издање. Она илуструје тадашњу праксу живих наступа на радију које је оркестар из Винипега често приређивао, а његов оснивач и дугогодишњи диригент Ерик Вајлд је у репертоар укључивао и савремену музику аутора који нису били из Канаде. Тиме је оркестар привукао ширу публику која је захваљујући транскрипционим плочама имала прилике да слуша музику мање познатих канадских аутора широм света, без ограничења у емитовању, како је поносно наглашено на омоту.

Шездесетих година, када је потражња за овом врстом транскрипционих услуга почела рапидно да опада, Канадски радио је због своје усмерености на ретке и некомерцијалне садржаје, успео да укаже на простор у радијском емитовању где ова врста размене још увек има своје место. У време објављивања ове плоче, радио станице из 52 државе су биле претплаћене на транскрипционе услуге Канадског радија. Поред тога, чинећи садржај ових плоча доступним јавности, Канадски радио је успео да прошири своју публику и оствари сарадњу са великим светским издавачима покрећући веће издавачке подухвате снимања сабраних дела или делова опуса чувених аутора. Постепено се транскрипциони сервис Канадског радија трансформисао у издавачку кућу посвећену савременој музици, да би 1991. године због финансијских проблема престао да постоји.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић