Музика вива – 70. Међународни Рострум композитора

Ова манифестација, која се сваке године организује под окриљем Интернационалог савета за музику који делује при Унеску, први пут је одржана у Литванији, у Вилњусу, од 14. до 17. маја, а домаћин такмичења је било Удружење композитора Литваније у сарадњи са каналом класичне музике ЛРТ Класика. Током четири дана такмичења, представила се двадесет једна радијска кућа са четири континента, а укупно је изведено 39 дела у две категорије – општој и селекцији аутора до 30 година. У вечерашњој емисији слушаћете дела из селекција Србије, Естоније и Француске.

Радио Београд, односно Србију, на овом такмичењу представљала је наша композиторка Бранка Поповић. Данас ванредна професорка на Факултету музичке уметности у Београду, завршила је студије музикологије и композиције у класи Зорана Ерића на овој високошколској установи, да би потом магистрирала композицију на Гилдхол Школи за музику и драму у Лондону у класи Џудит Бингам. Године 2012, извођењем камерне опере Петроград, ова уметница је одбранила и уметнички докторат на Факултету музичке уметности у Београду. Дела су јој извођена широм Европе и у Кини, а 2015. године, на Међународном Роструму композитора у Талину, њена композиција Lines & Circles била је уврштена у препоручена дела. И ове године, у Вилњусу, Бранка Поповић је остварила велики успех, када је њен Концерт за хармонику и оркстар „Потреси” одабран међу десет најбољих остварења у генералној категорији. Према речима ауторке, ово дело је настало „после вишегодишњег истраживања звука хармонике кроз низ композиција за хармонику соло и хармонику у камерним саставима” као и после концертантне композиције Bubble Wand за хармонику и гудачки оркестар коју је написала на иницијативу Николе Пековића. Концерт је инспирисан потресима различитих врста и различитих исхода – физичким, природним, психичким, друштвеним. Како Бранка Поповић даље наводи „за процес транспоновања концепта подрхтавања у звук, техничке и изражајне могућности хармонике пружиле су обиље решења, која су послужила као нуклеус, а затим су захватила и одредила и звук целог оркестра”. Композиција је посвећена Николи Пековићу, који ју је премијерно извео са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије под управом Србе Динића 18. новембра 2023. године.

Из селекције Естоније, најпре ћете чути композицију Лисе Хирш под називом Вене Земље која је препоручена у генералној категорији. Ово остварење написано је за необичан инструментални састав који чини шест естонских гајди и један је од ретких примера коришћења овог традиционалног инструмента у области савремене класичне музике. Дуги, лежећи тонови овог инструмента стварају звучне слојеве који се полако крећу, навише и наниже, попут успорених глисанда, стварајући необично сонично окружење, које у свом коначном облику подсећа на ритуалну тибетанску музику. Лиса Хирш овим масивним звучним слојевима симболично представља линије великих сила или заборављених конаката испод површине земље, који су додатно значење добили након разорних земљотреса у Сирији и Турској 2023. године.

Селекцију Естоније на овогодишњем Међународном Роструму композитора у Вилњусу, најзначајнијем радијском такмичењу у области савремене музике, представљала је и композиције Rosa majalis младе ауторке Лисе Хобепапел. Ова уметница је 2022. годне била победница међународног такмичења „Млади композитори Европе”, а награда је подразумевала поруџбину новог дела. Хобепапелова је инспирацију пронашла у песми протугалског ренесансног писца Жила Висентеа, у преводу Роберта Шумана. У овој песми, коју је Шуман употребио у свом „Шпанском комаду с певањем”, опевана је девојка која мајци описује сусрет са вољеним поред реке и тај романтични тренутак, испуњен надом, топлином, мирисом дивљих ружа, али и опасношћу које представља трње овог жбуна. Лиса Хобепапел ствара звучни свет који личи на какав онирички доживљај овог призора, ишчашен и исцепкан, који се лагано растаче и нестаје како се музички ток ближи крају. Ово дело је препоручено у категорији аутора до 30 година.

Чућете и остварење које је представљало селекцију Француске, а које је препоручено у генералној категорији. У питању је композиција Концерт XAMP Теа Мерижоа, једно од бројних дела на овогодишњем Роструму које је било посвећено хармоници. Назив композиције потиче од акронима којим је означен посебан инструмент настао у оквиру „проширеног хармоникашког и музичког пројекта” – „Extended Accordeon and Music Project” – аутора Жан-Етјена Сотија и Фани Висенс. Два оваква озвучена микротонална инструмента, Мерижо комбинује са оркестром у којем посебну улогу има секција удараљки, којом аутор повремено евоцира звук гамелан-оркестра са Балија. Однос два солистичка инструмента и оркестра је нетрадиционалан, јер они комуницирају у звучној фузији пре него кроз дијалог. Звучно рухо ове композиције је богато, са разноврсним текстурама, необичним звуковима и сталним променана ситуација, што држи пажњу слушалаца.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић