Фестивал музике и игре у Гранади 2024

Том приликом дебитантски наступ на овом фестивалу имали су чланови Оркестра романске Швајцарске. Дириговао је Шарл Дитуа, а солисткиња је била прослављена аргентинска пијанисткиња Марта Аргерич која је са овим уметницима интерпретирала Клавирски концерт у а молу, опус 54 Роберта Шумана. Поред овог остварења, на програму су била и дела Игора Стравинског – музика из балета Посвећење пролећа, у верзији из 1947, као и свита број 2 из балета Тророги шешир Мануела де Фаље, којом је започело концертно вече.

Током посете Шпанији са својом балетском трупом, Сергеј Дјагиљев се упознао са опусом Мануела де Фаље и одмах му предложио да компонује музику за балет Тророги шешир према истоименом роману шпанског књижевника Педра Антонија де Аларкона. Де Фаља је одмах прихватио предлог, будући да је већ имао готов велики део партитуре за двочини балет-пантомиму Гувернер и млинарева жена који је заснован на истој причи, а премијерно изведен у Мадриду 1917. године. Међутим, како би употпунио и успешно преобликовао првобитно дело, заједно са Дјагиљевим и кореографом Леонидом Масином, Де Фаља је путовао по Андалузији у потрази за оригиналним звуком, па је то и један од разлога због којих је Тророги шешир прожет музиком овог дела Шпаније. Балет је премијерно приказан 22. јула 1919. у Лондону у продукцији балетске трупе Сергеја Дјагиљева, у којој су насловне улоге тумачили Леонид Масин и Тамара Карсавина. Пабло Пикасо је дизајнирао сценографију, а дириговао је Ернест Ансерме.

Клавирски концерт у а молу, опус 54 је једини концерт у опусу Роберта Шумана који је посветио клавиру, а дело је писано 1845, када је и премијерно изведено у Дрездену.

Уз музику за Жар птицу и Петрушку, Посвећење пролећа је трећи у низу балета које је Стравински писао за париску сезону трупе Руски балет, а по поруџбини Сергеја Дјагиљева. Концепт балета сугерисан је у самом поднаслову – Слике паганске Русије, а Стравински је Посвећење пролећа описао као музичко-кореографско дело обједињено идејом мистерије и налета креативне снаге пролећа. Према сценарију који се одвија у два дела, са називима Култ земље и Жртва, након више ритуала којима се слави долазак пролећа, млада девојка одабрана да буде жртва исцрпљује себе у плесу до смрти. Композицију одликује експанзија политоналности, сложен метроритмички карактер, као и употреба традиционалне музике.

Уредница Ирина Максимовић Шашић