Грамофонија - Композиције Мориса Каркофа

Најпре неформалну, а касније и регистровану породичну компанију Дискофил основао је још за време Другог светског рата музиколог и ентузијаста Ханс Петер Кемпе са својим зетом, инжењером Марком Бломбергом, са којим је, претежно за приватне наручиоце, израђивао грамофонске снимке на плочама од шелака. Након рата, компанија шири своју делатност и обим производње набавком магнетофона, фокусирајући се на квалитет својих плоча којим су се истицали у одонсу на тадашњу конкуренцију у Шведској. Кемпе и Бломберг су 1954. године на преправљеном  магнетофону сачинили први стерео снимак у својој земљи и за потребе његовог објављивања регистровали компанију “Шведско удружење дискофила”, како би додатно нагласили супериорност својих снимака. Због финансијских проблема компанија је убрзо продата фирми Грамофон АБ Електра под чијим окриљем је наставила рад, специјализујући се за музику шведских аутора и извођача. На место продуцента тада долази Франк Хедман који је давао предност младим и неафирмисаним интерпретаторима, од којих су неки стекли светску славу управо због могућности да се њихова извођења нађу на квалитетним носачима звука реномираног издавача. Један од аутора са којим је Хедман остварио дугогодишњу сарадњу је и Морис Каркоф чије прве снимке је Шведско удружење дискофила објавило још крајем шездесетих година, да би затим уследило неколико успешних плоча током наредне две деценије којима је Каркоф скренуо пажњу шире публике на своја еклектична и атрактивна дела. Плоча коју ћете слушати је једно од најуспешнијих издања са музиком шведских аутора у Хедмановој продукцији, а снимци су објављени и на компакт диску средином осамдесетих година те су данас доступни као део Наксосовог дигиталног каталога.

Годину дана након објављивања ове плоче Франк Хедман напушта компанију и оснива своју издавачку кућу, а након његовог одласка Шведско удружење дискофила је покушало да се одржи поновним објављивањем дела свог каталога на компакт дисковима, док је кровна компанија Електра, уз остале лоше пословне одлуке, дошла до банкрота 1990. године, када је преузима фирма Профон рекордс и коначно, Наксос. Хедманов одлазак је био велики губитак за Шведско удружење дискофила будући да је он поред продукције музике, често радио и као фотограф и као аутор програмских текстова, што је случај и са плочом коју вечерас емитујемо. Хедман је додатно развио већ постојећу  праксу што потпунијег опремања издања пратећим садржајима које је као продуцент сам креирао, дајући препознатљив идентитет својим плочама и њиховим каснијим реиздањима на дигиталним носачима.

Аутор: Милан Милојковић

Уредница Сања Куњадић