Имагинарна едиција

Ђулиo Гвидорици: Два модела лудила у антици (4)

У eмисији Имагинарна едиција, од понедељкa 19. до петка 23. августа, можете пратити текст Ђулија Гвидориција „Два модела лудила у антици”.

Италијански филолог, филозоф и преводилац Ђулио Гвидорици, анализира однос старих Грка према лудилу, односно према ономе што су они звали маниа. Не само што лудило није сматрано болешћу – осим у ретким случајевима – и не само што се лудаци нису затварали у установе затвореног типа, већ се оно делило на два, ако се тако може рећи, позитивна одређења: манија песника (уметника) и манија пророка. У оба случаја био је важан стваралачки моменат. Док је уметник упадао у стање слично трансу (без бацакања, додуше, неразговетног мрмљања, превртања очима, или свега онога што одређене врсте транса подразумевају), што је, сматрали су Грци, било нужно да се производи уметност, другу врсту мание приписивали су пророцима, или преносиоцима божјих порука, попут Питија, или Калханта (што је већ умело да заличи на класични транс, или напад епилепсије). Утолико је лудило било састојак свакодневне културе, а Гвидорици исписује чврсту и убедљиву причу о ономе што се нама, данашњима, чини готово невероватним.

С италијанског превела Сенка Јевтић
Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић