Стваралаштво Кристофа Ернста Фридриха Вајсеа

Током августа и новембра емитоваћемо циклус који приређујемо поводом 250. годишњице рођења Кристофа Ернста Фридриха Вајсеа, водећег данског композитора прве трећине 19. века.

Рођен 5. марта 1774. у Алтони, надомак Хамбурга, Вајсе је у Копенхаген отишао са петнаест година, како би га музици подучавао Јохан Абрахам Петер Шулц, берлински композитор који је тада био на положају капелмајстора данског двора. Оставши у Копенхагену до краја живота, најпре је, од 1792. године, радио као оргуљаш у калвинистичкој цркви, а од 1805. године у лутеранској Катедрали у Копенхагену. Као млад, Вајсе се посебно истицао у импровизацији, како на клавиру тако и на оргуљама, по чему је брзо постао чувен и цењен у данској престоници. Његов симфонијски опус од укупно седам остварења данас припада канону данске симфонијске музике, иако је реч о раним делима, која је компоновао у периоду од 1795. до 1799. године. Вајсеов приступ симфонији може се оценити као конзервативан: његов узор је пре свих Јозеф Хајдн, уз значајан уплив драмско-музичког израза његових севернонемачких савременика.

Тринаест година старији од Вајсеа, немачки композитор Фридрих Лудвиг Емилијус Кунцен такође је био штићеник Јохана Абрахама Петера Шулца, а део своје каријере, од 1784. до 1789. године, провео је у Копенхагену, радећи као композитор, организатор концерата и пијаниста. Реч је о еклектичном ствараоцу, који је радио под снажним утицајем берлинске школе, али и Волфганга Амадеуса Моцарта. Иако је фокус Кунценовог опуса на музичко-сценским делима, од којих је већина писана за Краљевски театар у Копенхагену, у њему проналазимо и инструментална дела, махом сачувана у рукопису.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић