55. БЕМУС – Црногорски симфонијски оркестар

У вечерашњој емисији чућете Шостаковичеву Симфонију број 7 у Це-дуру, опус 60 под називом Лењинградска, композицију која се убраја у ред ауторових најбољих симфонијских остварења. Ово капитално дело музике 20. века израз је антиратног става самог Шостаковича, што и осликавају његове речи да није имао намеру да описује рат музиком, већ да покаже дух и есенцију сурових дођаја. Компоновање Седме симфоније почео је током немачке опсаде Лењинграда у Другом светском рату, када је завршио прва три става. Након наређења да напусти Лењинград, 1. октобра 1941. Шостакович са породицом одлази у Кујбишев, данашњу Самару, где је у децембру исте године и завршио симфонију. Иако је желео да композицију премијерно интерпретира Лењинградска филхармонија, то није било могуће будући да је влада оркестар преместила у Новосибирск, те је светска премијера уприличена у Кујбишеву 5. марта 1942. године. Оркестром Бољшој театра дириговао је Самуил Самосуд.

Према речима музиколошкиње Зорице Премате, интересовање за симфонију је било огромно не само у Својетском Савезу, већ и међу ратним савезницима. Сам аутор је након премијере дао да партитура буде снимљена на микрофилм, а потом је прокријумчарена преко Техерана до Лондона, где је Хенри Вуд 22. јуна 1942. дириговао Лондонским филхармонијским оркестром у оквиру још увек постојећег Промса. Америчка премијера уследила је врло брзо, 19. јула, а Симфонијским оркестром Ен-Би-Сија руководио је Артуро Тосканини.

Ипак, веома значајна била је лењинградска премијера, која је постала симбол и сведочанство страхота приликом опсаде овог града у Другом светском рату. Једини ансамбл који је остао у граду након егзодуса уметника, које су совјетске власти тада спровеле, био је Симфонијски оркестар Радио Лењинграда. У лето 1942. њихов диригент, Карл Елијасберг добио је упутства да са ансамблом увежба Шостаковичеву Седму симфонију, али се маестро суочио са великим проблемима. Једна од бележака из дневника оркестра гласила је: „Проба није одржана. Срабијан је мртав. Петров је болестан, Боришев је мртав. Оркестар не ради.” Потом су совјетске власти послале наређење дуж прве линије фронта да се сви музичари јаве на пробу. Из поменутог дневника може се сазнати да су и те пробе тешко организоване будући да су измучени и изгладнели уметници једва држали инструменте. Оркестар је симфонију извео свега једном у целости, на генералној проби, три дана пре лењинградске премијере одржане 9. августа 1942. године. Композитор је симфонију посветио грађанима Лењинграда, који су морали да истрпе још годину и по дана опсаде.

Уредница емисије Марија Вуковић