Јиржи Кратохвил: Обећање – реквијем за педесете (27)

Јиржи Кратохвил је један од најупечатљивијих приповедача новије чешке прозе, чије стваралаштво је надахнуто књижевним експериментом, постмодерном и магијским реализмом, а његова кратка прозна дела, на првом месту „Брањанске приче”, донела су му надимак „чешког Борхеса”. Рођен је у Брну 4. јануара 1940. године и његова дела су углавном везана за овај град. Студирао је чешки и руски језик на Масариковом универзитету у Брну. Комунисти су га забранили почетком 70-их и његово прво дело, „Случај неприкладно постављене прилике”, појавило се 1978. када и „Медведов роман”, оба као самиздат.

Кратохвил је радио као оператер грејања, ноћни чувар и физички радник. Тек после револуције, његови романи су достигли масовну читалачку публику – „Атлантида” је брзо објавила „Медведов роман” (1991), а осам година касније „Петрови издавачи” су га поново објавили под оригиналним насловом „Ур-Медвед”. Дело „Певање усред ноћи” (1992) сачињено је од два циклуса кратких прича, а објављени су му и списи „О постмодерно, љубави моја” (1994), „Орфеј из Кенига” (1994), роман „Авион” (1995), збирка есеја „Приче о причама” (1995), те роман „Сијамска прича” (1996), као и прослављени роман-карневал „А бака слави деведесет девети рођендан” (1999). Овај „вихор” романа окончан је делом „Ноћни танго” (1999), после чега су уследили романи „Очајни Бог” (2000) и „Лези доле” (2002), у којима се изразито маштовита прича из Брна педесетих година 20. века рефлектују на нападе 11. септембра. Године 2006. изашао му је роман „Глумац”, 2007. збирка „Приче града Брна”, а 2010. „Фам фатал”. Роман „Лаку ноћ, слатки снови” (2012) описује један дан у тек ослобођеном Брну, док је роман „Алфа Кентаури” (2013) прича о сирочету, чија је радња смештена готово у данашње време. Добитник је многих књижевних награда, међу којима су најзначајније: „Том Стопард” (1991), „Егон Хостовски” (1996), „Карел Чапек” (1998) и „Јарослав Сеиферт” (1999). Његове књиге су преведене на неколико страних језика укључујући немачки, шпански, француски, бугарски, српски и мађарски.

Роман „Обећање (Реквијем за педесете)”, објављен 2009. године, намерна је алузија на новелу Фридриха Диренмата „Залог Реквијем за детективски роман”, а у исто време и прича о неиспуњеном обећању. Радња романа смештена је у ауторов град Брно, углавном средином двадесетог века. Нити сложеног заплета повлаче наратори који се наизменично смењују, док су сви заједно укорењену у временима настајућег тоталитаризма, са својим свеприсутним доушницима. Архитекта Камил Модрачек подвргнут је страшном тесту – суочава се са смрћу своје сестре, што је последица полицијског испитивања. Његова прича се претвара у апсурдно-симболичну сцену освете, чији резултати попримају узнемирујуће и неодређене обрисе.

Роман је с чешког језика превео Владан Матић.
Читао је Жељко Максимовић.