Ненси Шерман: Утеха стоика (1)

Текст који ћемо емитовати на нашем програму преузет је из часописа за филозофију Conatus који је прошле године објавио број посвећен проблематици етике рата. Уредник зборника и аутор уводне студије, филозоф и етичар Јован Бабић истиче да „етика рата може звучати као немогућа комбинација речи — како оправдати оно што наизглед није могуће оправдати? Рат је prima facie немогуће оправдати. Ипак, ратови су чињеница људске стварности, и они међу нама који имају несрећу да живе у ратним временима — на неки начин то смо сви ми — знају да стварност није само могућност, и да ознака prima facie не помаже у одговору на питање шта мора бити учињено, те да неоправданост не значи немогућност. Морамо разумети да бисмо могли објаснити, а објаснити да бисмо имали валидну процену, посебно када је оно што се дешава важно и има далекосежне последице. Ратови су такви феномени. Живимо усред тих феномена и морамо разумети не само њихову трагичну и често катаклизмичну природу, већ и њихово значење, структуру и логику њиховог функционисања. Требало би да разумемо да рат није нешто што се дешава само другима, нити да је то ствар прошлости. У овом зборнику објављено је тридесет и три есеја који истражују рат из различитих углова, понекад из супротстављених становишта, истражујући нека од најинтригантнијих питања ратовања у временима која карактеришу радикалне промене у свету у превирању. Зборник свакако нуди много подстицајних идеја за размишљање о најважнијим аспектима ратовања и његовој широкој феноменологији.”

Ненси Шерман у тексту истражује гледиште стоика о везаности за спољна добра, или како их стоици називају „индиференти”. Везаност је проблематична, по мишљењу стоика, због тога јер нас излаже губитку и повећава рањивост која настаје због потребе за другима и за стварима. Они верују да можемо изградити отпорност кроз снажно поновно учење обичних емоција и рутинске праксе уз помоћ психолошких техника овладавањем ризиком. Усредсређујући се на одабране Сенекине списе, као и на Цицеронове Тускуланске расправе и Медитације Марка Аурелија ауторка поставља питање да ли стоицизам оставља простор за тугу и невољу. Она сматра да оставља, и да утеха не долази кроз повлачење у неку врсту унутрашње цитаделе, већ кроз подршку и преко одржавања друштвених веза.

Текст је с енглеског превео Раде Калик.
Уреднице Оливера Нушић и Тања Мијовић.