Мајстори барока

Свите у Ге дуру и е молу, Канон и жигу у Де дуру интерпретира инструментални ансамбл Музика антика из Келна под уметничким руководством Рајнхарда Гебела. Магнификат у це молу и Магнификат у Еф дуру изводе тенор Јан Кабов и ансамбл Химлише Канторај. 

Рођен 1653. године у Нирнбергу, Јохан Пахелбел је своје музичко образовање стекао на универзитетима у Алтдорфу и Регенсбургу.Након студија пут га је одвео у Беч, где је радио у катедрали Светог Стефана, а потом и у Ерфрут. У овом граду Пахелбел је провео период од 1678. до 1690. године; био је активан као оргуљаш у лутеранској цркви, али се и показао као изузетно успешан композитор и учитељ. Добио је дозволу да се 1690. године пресели у Штутгарт, где је на Виртембершком двору службовао као композитор и оргуљаш, и био под патронатом војвоткиње Магдалене Сибиле. Нови положај представљао је велики напредак у његовој каријери, али је нажалост, у јесен 1692. године био приморан да напусти овај град, пред инвазијом француске војске. Након тога, отпутовао је у Готу, а потом се 1695. године вратио у свој родни Нирнберг јер је добио место главног оргуљаша у цркви Светог Зебалда. На овој позицији је остао до краја живота, 1706. године.

Пахелбел је уживао велику популарност, а поред извођачке и композиторске делатности, био је успешан и као педагог. Имао је велики број ученика, међу којима је био и Јохан Кристоф Бах, и заслужан је за развијање оргуљашке школе јужне Немачке и досезање њеног високог нивоа.

На музички стил овог ствараоца утицали су најпре композитори са подручја јужне Немачке, као што су Јохан Јакоб Фробергер и Јохан Каспар Керл, али и аутори француске и италијанске традиције. Преферирао је луцидан, једноставан контрпаунктски стил који је наглашавао мелодију и јасноћу хармонске линије. Његова музика је мање виртуозна и више конвенционална од његовог савременика, оргуљаша и композитора Дитриха Букстехудеа, али је попут њега, Пахелбел експериментисао са ансамблима и комбинацијама различитих инструмената, што се највише може уочити у камерним остварењима. Поред бројних дела за оргуље и инструменте са диркама, стваралачки корпус Јохана Пахелбела обухвата и врсна камерна и духовна остварења, у којима се на изузетан начин спаја виртуозност са лиризмом немачког барока 17. века. Сагледавајући све одлике његовог стила може се рећи да је Пахелбел био један од најважнијих композитора свога доба чија је музика служила као узор многим ауторима епохе у Немачкој, а и шире.

Ауторка: Саша Тошковић