Гаетано Доницети: Роберт Деверо

Ову лирску трагедију Доницети је написао на либрето Салвадореа Камарана, на основу позоришног комада Елизабета Енглеска француског писца Франсоаа Анселоа. Ово је била последња у низу опера које је Доницети посветио краљицама из тјудорског периода енглеске историје. Прва од њих је Ана Болен из 1830, потом Марија Стјуарт из 1834. и на крају Роберт Деверо која се бави позним периодом владавине Елизабете I из 1837. године.

Садржај опере Роберт Деверо прати однос између Девероа, другог Ерла од Есекса и времешне краљице Елизабете, чији је миљеник био. Ова тема је заокупљала машту стваралаца, а у XX веку, преселила се и у филмску уметност, поставши позната широј публици путем филма Приватни живот Елизабете и Есекса из 1939. године у којем су маестрално глумили Бети Дејвис и Ерол Флин. Треба напоменути да је и Бенџамин Бритн овом односу посветио своју оперу Глориана, из 1953. године. Оно што је многим уметницима било привлачно у причи о Елизабети и Есексу, јесте разлика у годинама између краљице и њеног миљеника, Есексова арогантна и бунтовна природа, али пре свега контемплација о природи моћи једног суверена, који увек ставља интересе државе и народа спрам личних.

Премијера опере је уприличена у напуљском Театру Сан Карло, а потом ју је Доницети прерадио за извођење у Паризу наредне, 1838. године. Роберт Деверо се показао као изузетно успешно дело које је опстало на репертоару скоро три деценије. У 20. веку ова опера је била међу омиљеним великих дива Лејле Генџер, Беверли Силс или Монсерат Кабаје, а нешто скорије и Едите Груберове, које су са великим успехом изводиле улогу краљице Елизабете. Управо је ова рола и најимпресивинија у целом делу и спада у ред најизазовнијих улога – како у погледу певања, тако и у погледу глумачког умећа, у целом белкантистичком репертоару.

Уредница емисије Ксенија Стевановић