Жене у музици – Дороти Ешби

Емисију посвећујемо Дороти Ешби, првој афроамеричкој џез харфисткињи, која је била активна и као певачица и композиторка, а која је свој уметнички пут постављала и осветљавала педесетих година прошлог века. Ешби је харфи приступила као импровизаторском, џез инструменту, отварајући му сасвим нове перспективе. Харфа је уз Дороти Ешби добила солистичку ролу једнако важну у џезу као што су то и други инструменти попут саксофона или клавира. Као једна од најуспешнијих модерних џез харфисткиња утицала је и на потоње генерације свирача на овом инструменту, а који су надаље проширивали границе жанра и свог уметничког израза. Слушаћете нумере са албума „Фантастична џез харфа Дороти Ешби” и „Нежни ветрови”.

Рођена 6. августа 1932. године као Дороти Џин Томпсон, ова уметница је од најранијег детињства била окружена музиком и повезана са џез сценом у Детроиту. Наиме, хармонију, џез акорде и импровизације учила је од оца Вајлија Томпсона, познатог џез гитаристе. Харфу је почела да свира још као средњошколка, а потом је уписала студије клавира на Државном универзитету у Вејну, поставши временом веома запажена интерпретаторка и на овом инструменту, а своја умећа музицирања на клавиру представљала је на бројним реситалима. У току студија радила је као корепетиторка у хору и као пратња соло певачима, који су је посебно инспирисали да се и сама опроба у улози певачице. Извори наводе да ју је јединствен глас позиционирао међу истакнуте интерпретаторке традиционалне афроамеричке музике, које је најчешће изводила у живим програмима на радију, а поред тога често је, као пијанисткиња, музицирала и са студијским оркестрима.

Већ 1952. године одлучила је да свој уметнички фокус усмери на харфу, а до своје смрти 1986. забележила је драгоцене албуме који сведоче о њеном таленту да у интерпретацијама проширује жанровске границе: њени албуми се крећу од класичног џеза, психоделичног соул џеза и фанка, до поигравања са традиционалном музиком.

Уредница Ирина Максимовић Шашић