Естетика, уметност, стил – говори Богомир Ђукић

На овогодишњем научном скупу који је, у организацији Естетичког друштва Србије, одржан од 23. до 25. маја, појам стила је разматран као индивидуални стил уметника и као општи уметнички стил неког времена, односно историјске епохе. Уметнички стил епохе представља тип уметничког формирања који, с једне стране, уметнику омогућава да се надовеже на начине уметничког формирања и не мора потпуно да измишља нове начине изражавања, али га, с друге стране, ограничава и представља границу слободног налажења (новог и другачијег) начина уметничког формирања. Питање о томе на који се начин нова уметничка стилска форма први пут обликује унутар унапред датих стилова – представља једну од највећих загонетки естетике. Нека од питања којима су се бавили учесници конференције била су: проблем односа општег стила епохе и индивидуалног стила појединачног уметника; да ли је стил непроменљив и независан од индивидуалности уметника и садржаја и интенција дела; да ли стил означава један велики општи начин уметничког формирања или, пак, означава лични, индивидуални и оригинални начин обликовања уметности; како разумети промену и периодизацију стила; да ли данас уопште може да постоји јединствен епохални стил или се ради само о низу правца у уметности, или појединачних стилова једног истог уметника и тако даље.

Снимак је забележен 23. маја у Заводу за проучавање културног развитка у Београду. У сутрашњој емисији овог циклуса можете слушати излагање Дивне Вуксановић „Меланхолија машина: стилови у уметности коју генерише вештачка интелигенција”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.