Електронски студио

Премијерно ћемо представити композицију "Откриће се" Маје Боснић за пиколо флауту, кларинет, бас кларинет, виолончело и електронику која је настала као наруџбина ансамбла Мозаик из Берлина, а у копродукцији са Електронским студијом Радио Београда. Премијерно је изведена на фестивалу UpToThree током јуна 2023. у Берлину. Електронски звуци настали су на инструменту EMS Synthi 100 Електронског студија Радио Београда и представљају примарни слој композиције који условљава музички материјал акустичних инструмената. На тај начин инструменти и електроника остварују међузависни, допуњујући и наслојавајући однос, са посебним фокусом на биствовање и заустављање у тренуцима прелаза између различитих фактура.

Дело "Snake fiction" нашег аутора Југа Марковића је настало у сарадњи са ансамблом Студио 6 који је дело и премијерно извео у октобру 2020. године, у оквиру програма Ре-интерпетације, насталог у сарадњи са Трећим програмом и Електронским студиом Радио Београда. Наш награђивани аутор млађе генерације, са изузетно разгрантаном интернационалном каријером, је електронски слој музике која је пред нама створио од делића архивских материјала непознатих аутора начињених на уређају EMS Synthi 100 седамдесетих година при Електронском студију Радио Београда, као и од неколико новонасталих звукова. Ти материјали су обрађивани, трансформисани некада мењани до непрепознатљивости, а понекад напротив третирани са идејом да се сачува архаични звук. Као и у већини својих претходних дела у композицији "Snake fiction" Југ Марковић приступа композиционом процесу свесно и намерно интуитивно. Он настоји да направи отклон од ригидних унапред осмишљених концепата и формалних система. Марковића привлаче енергичан звук, интензивни и густи звучни предели, као и повремени еклектицизам у приступу стилу.

Остварење Маје Боснић "there is not nothing" је реинтерпретација песме Дубравке Ђурић "Улазак у озвуковљену собу", написане баш за ауторку и њену амбиосоничну просторну интерпретацију.

Како сама ауторка каже: "У овом инспиративном поетичном тексту, Дубравка Ђурић описује велики број предмета у соби и на њеним зидовима, као и звукове који стварају. Ја сам се трудила да пажљиво замислим дату собу у мом уму, а потом исцртала скице на папиру. На основу просторног плана предмета који сам себи организовала, припремила сам наступ који ће звуцима оживети ову собу у дворани са амбисоничним озвучењем, тако да сваки звук има свој засебан положај у простору око нас. Поред фиксираних звукова у простору, додала сам више слојева покретних звучних догађаја и уобличила их у композицију коју сам премијерно извела у дворани Dom im Berg у Грацу, 18. априла 2024. године", завршава Боснићева.

Композиција "Стабат матер" за хор и електронику Југа Марковића  је публици представљена 27. априла у париском Иркаму. Дело је настало као поруџбина Иркама и Центра за барокну музику из Версаја, у оквиру њиховог заједничког пројекта Јанус -  баштина и креација, у којем спајају барокну музику са делима савремених аутора.

Како аутор каже то што је изабрао текст маријанске химне Стабат матер, која је у историји музике коришћена небројено пута, ослободило га је притиска да мора да створи "оригинални наратив" и дозволило му да се фокусира само на звучну димензију, односно на оно што назива "магијом још увек не-концептуализованог звука". Истовремено, Марковић је свестан да све еманације "Стабат матер" утичу и формирају само дело, како непосредно, тако и на подсвесном нивоу.

Ова композиција у ствари, показује, иако коришћењем иновативног и другачијег музичког језика, једну од константи стваралаштва Југа Марковића, а то је љубав спрам прошлости и тендецију да своја дела смешта у дугачки континуитет, у изградњу изузетно личног и опипљивог односа са традицијом, која није ни мало рестаураторска, већ суштинска и креативна.

Уредница: Ксенија Стевановић