Век хармонике – Теодоро Анцелоти изводи дела Ерика Сатија

На албуму Дела Ерика Сатија из 1998. године, Анцелоти у сопственом аранжману изводи шармантне и познате клавирске комаде француског композитора. Како хармоника не може да истакне све детаље музике намењене клавиру, Анцелоти је издвојио линеарне мелодије и претворио их у „облаке акорда” – како је то објаснио Робин Егертон, критичар часописа Грамофон, чинећи тако да Сатијева музика буде нешто топлија и заокруженија са прелазима који се благо преклапају. Са друге стране, меланхолични аспект у циклусу Гносијене долази до изражаја управо на хармоници.

Седам комада, који се данас сматрају делом овог циклуса, мада их сам композитор није тако замислио, Сати је написао крајем 19. века. Интересантна је њихова форма, као и начин записивања – имају тактне црте тек на крајевима мелодијских фраза, а мелодије нису уклопљене у правилну ритмичку поделу – те хармонске везе које имају снажан модални призвук, тако да представљају извођачки изазов за уметнике.

Теодоро Анцелоти, италијански уметник, интерпретатор и истраживач савремене музике, има важну улогу у светским музичким круговима. Својим радом значајно је допринео интеграцији хармонике у савремену класичну музику, а у жељи да поспеши развој технике, спровео је градитељске измене заменивши материјале од којих се праве неки делови инструмента и на тај начин повећао звучни дијапазон хармонике. Осим богате концертне делатности, значајан је и његов педагошки рад, који је започео на Универзитету уметности у Берну, а од 2002. године ради као професор на музичкој Академији у Фрајбургу. Дискографија овог уметника обухвата широк репертоар, од Баха и Скарлатија, до Јаначека, Сатија, Кејџа и броји преко 350 дела која су писана за њега.

Уредница емисије: Марија Вуковић