Мајстори барока

Рођен 1694. године, овај аутор сматра се једним од последњих значајних представника италијанског барока, у чијем опусу се рађају и јасне смернице наредне, класицистичке епохе. Своје основно музичко образовање Лео је стекао на Конзерваторијуму у Напуљу, где је учио код композитора и педагога Николе Фага. Године 1712. постиже свој први велики успех када се његова кантата под називом Срушено неверство извела у Краљевској палати у Напуљу. Након тога је добио место главног дворског оргуљаша, а потом и капелмајстора при краљевској капели.
Своју прву оперу написао је 1714. године, и добивши добре критике, ускоро је постао један од најпознатијих оперских композитора првих деценија XVIII века.
Писао је опере серије за позорнице Рима и Венеције, а у Напуљу се окренуо комичној опери и временом се етаблирао као водећи композитор овог жанра. Сматра се да је написао око 70 опера, али је нажалост велики део његовог опуса изгубљен или уништен.

Поред обимног оперског рукописа, део стваралаштва Лео је посветио и инструменталној музици. Тако је збирка од 6 концерата за виолончело, чији избор емитујемо у емисији, настала 1737. године.
Један од елемената који посебно издваја ове концерте је употреба виолончела као солистичког инструмента, која је у том периоду била неуобичајена. Због тога, неки историчари музике ова дела посматрају као претходнике сличних композиција  које су годинама касније писали Карл Филип Емануел Бах и Јозеф Хајдн.

Такође, Концерти за виолончело Леонарда Леа сведоче о модернизаторском духу на пољу музике који је владао у Напуљу у првим деценијама XVIII века. Лео као значајни представник напуљске школе, у свом опусу је баштинио овај дух, који задржавајући неке од особености барокног стила гледа даље, према прочишћеној фактури и хармонском складу епохе класицизма.

Ауторка: Саша Тошковић