Уметност интерпретације – Флаутиста Миодраг Азањац

Вечерашња емисија биће посвећена Миодрагу Азањцу, једном од најзначајнијих флаутиста с ових простора током друге половине XX века.

Азањац је рођен 1932. године у Крагујевцу, а студије је завршио на Музичкој академији у Београду 1958. године у класи Јакова Срејовића. Захваљујући стипендијама, усавршавао се годину дана на Париском конзерваторијуму у класи Гастона Кринела, а потом и у Сијени, на Академији Киђијана, учећи код великог Северина Гацелонија.

По повратку у тадашњу Југославију, Азањац наставља да своју каријеру развија на неколико колосека - као интерпретатор, постајући први флаутиста Београдске филхармоније, концертни солиста и активни камерни музичар; као педагог, предавајући флауту најпре у музичким школама „Мокрањац“ у Београду и “Др Милоје Милојевић” у Крагујевцу, а потом и на Факултету музичке уметности; те на крају као успешан руководилац и оснивач јединственог ансамбла “Хор флаута”.

Концертна активност Миодрага Азањца започела је још током његових студентских дана. Свирао је као солиста са бројним симфонијским и камерним оркестрима широм Југославије, а нарочито су били запажени његови наступи у музичким емисијама Радио Београда. Као солиста и камерни музичар снимио је велики број дела за потребе Радио Београда, између осталог и као члан Београдског дувачког квинтета, у чијем је оснивању и сам учествовао.

Репертоар овог уметника био је веома богат и обухватао је композиције настале у широком временском распону - од барока до остварења домаћих и иностраних савремених аутора. Био је први флаутиста који је код нас извео циклусе Бахових и Хендлових соната, али и композиције Жоливеа, Дебисија, Коњовића, Јосифа, Вауде и других. Посебан сегмент његове дискографије чине остварења која су као поруџбине домаћи савремени аутори писали за његов „Хор флаута“, јединствен ансамбл основан 1977. године, а у којем су наступали студенти Факултета музичке уметности, млади флаутисти, ученици и професори средњих музичких школа. Овај састав је био сасвим изузетна појава на српској, али и европској сцени, а дела која су за „Хор флаута“ компоновали аутори попут, Енрика Јосифа, Ингеборг Бугариновић, Гране Стојковић или Иване Стефановић, допринела су ширењу и обогаћивању флаутског репертоара.

Азањац и Јосиф су гајили међусобну наклоност и добоко поштовање, те је остало записано да је композитор рекао да је Азањац „певач тонске свирале” и као такав „први међу првима код нас и не само код нас”. За своје дугогодишње залагање, Азањац је награђен бројним признањима, међу којима се издвајају Октобарска награда града Београда, награда Удружења музичких уметника Србије, Прва награда Југословенске радио дифузије, Награда Удружења композитора Србије и друге.

Поред извођачке и педагошке делатности, требало би поменути и есејистичку активност овог уметника, која обухвата бројне текстове о флаути и музичком стваралаштву, есеје “Митос и логос”, “Време флауте”, те низ предавања које је реализовао у сарадњи са Трећим програмом Радио Београда.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић