Теодор Адорно: Томасов метод (2)

У јуну 1944. године, у Сан Франциску је у организацији Америчког јеврејског комитета одржан симпозијум о антисемитизму, на којем је Теодор Адорно представио резултате своје анализе радијских наступа Мартина Лутера Томаса, калифорнијског проповедника из тридесетих година XX века и оснивача једне од најпознатијих профашистичких верских организација на западној обали САД. У својој анализи транскрипата Томасових радијских обраћања својим следбеницима, а још више потенцијалним следбеницима, Адорно разоткрива типична реторичка средства, односно психолошке технике убеђивања које демагошки користе анти-демократски пропагандисти и агитатори. Њихове главне карактеристике су, према Адорновом мишљењу, склоност ка персонализацији и сентиментализацији, као и настојање да стекну ауторитет признавањем властите слабости, уз истовремено наглашавање свог статуса као једног од „изабраних”.

Испитивање метода које је Томас користио у обраћањима својој публици, поред личног елемента, који је анализиран у првом делу књиге, важно је не само због тога што су његови методи заједнички различитим фашистичким агитаторима чије се доктрине, заправо, значајно разликују, већ и из конкретнијег разлога. Наиме, према Адорновом мишљењу: „код Томаса, као и код већине њему сличних, метод, ’како’, важнији је од садржаја, од ’шта’. Његов стварни интерес је манипулација људима, њихова трансформација у присталице његове организације, и све је, у крајњој линији, подређено тој сврси. Специфичне идеје и постулати служе само као мамац и имају веома малу објективну тежину. Делом, он је превише опрезан да би открио своје праве циљеве, а делом претпоставља, вероватно исправно, да публика много боље разуме шта он заправо заговара...”

Превод с енглеског језика: Алекса Голијанин
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић