Жене у музици – Етел Смајт

Рођена 1858. године, Етел Смајт је била композиторка и једна од истакнутих сифражеткиња викторијанске епохе. Као ћерка британског генерал-мајора, потицала је из породице у којој није било пуно разумевања за бављење компоновањем, поготово што је у питању била жена. Ипак, захваљујући упорности и бескомпромисном ставу успела је да убеди родитеље да је пусте да 1877. оде у Немачку. Упутила се у Лајпциг и тамошњи Конзерваторијум где су јој колеге били Григ, Дворжак и Чајковски, али је убрзо студије наставила учећи приватно са Хајнрихом фон Херцогенбергом, у чијем су кругу пријатеља били музичари попут Брамса и Кларе Шуман. Њене композиције из 80-их година 19. века су претежно камерне, а прва објављена дела су биле сонате за виолончело, док су запажене биле и Сонате за виолину које су чувени Адолф Бродски и Фани Дејвис извели у лајпцишком Гевандхаусу. У Лондону су 1890. премијерно изведене њена оркестарска Серенада in De као и увертира за Антонија и Клеопатру, које су добиле позитивне оцене стручних критичара који су и сами били изненађени чињеницом да су у питању дела која је компоновала жена. Наредно остварење које је представила публици била је Миса in De, која је највећим делом написана на Француској ривијери, док је летовала у друштву француске Царице Евгеније. Захваљујући пријатељству ове аристократкиње са Краљицом Викторијом, Етел Смајт је два става ове обимне вокално-инструменталне композиције представила краљици 1891. године, током боравка у замку Балморал, свирајући клавирски извод и сама певајући вокалне деонице. Њено упечатљиво музицирање утицало је да Краљевско хорско друштво дело стави на свој програм, те је премијера уприличена у Ројал Алберт холу 1893. године. Критике су биле веома позитивне, али упркос томе, наредно извођење било је тек тридесет година касније, што је композиторка сматрала последицом предрасуда које постоје спрам дела женских аутора. Након мисе, Етел Смајт се више није враћала духовним вокално-инструметналним композицијама, већ се окренула сценском жанру, тачније опери. Током каријере написала их је шест, а савремени музиколози процењују да је њен оперски опус најзначајнији у историји енглеске музике између остварења Персла и Бенџамина Бритна. Њено прво остварење у овом жарну настало је још 1892, али пун замах оперско стваралаштво Етел Смајт добија 1903. настанком опере Шума, која је више од сто година била једина опера неке композиторке представљена на сцени њујоршког Метрополитена.

Године 1910. Смајтова је упознала Емелин Панкхерст, једну од најугледнијих британских сифражеткиња и оснивачицу Социјално-политичке уније жена и Лиге за право гласа жена, те се до краја живота посвећује овом циљу. Готово две године није ништа компоновала, изузев Марша жена који је постао химна покрета. Освешћен политички став и снажан феминистички тон присутни су у опери Боцманова драга која је временом постала њено најизвођеније сценско дело. Почетак Првог светског рата у великој мери је утицао на развој каријере ове уметнице, будући да је Немачка била њен духовни дом и место где су њена дела углавном и имала своје премијере. У исто време, Етел Смајт је приметила да почиње да има проблема са слухом, те се све више посветила писању мемоара који су јој у то време представљали основни извор прихода. До краја живота написала је још две опере, Fete galante из 1922. и Entante cordiale две године касније, као и симфонију за сопран, бас-баритона, хор и оркестар, под називом Затвор из 1930.

Поред компоновања, ова британска уметница бавила се и дириговањем и радом на радију. Своју популарност искористила је да се јавно залаже за циљеве који су јој били блиски, укључујући већу промоцију британских композитора, посебно жена, те права жена да наступају у оркестрима. За своје заслуге у области музике, али и као списатељица, Етил Смајт је 1922. године овенчана Орденом Британског царства, стичући као прва композиторка у историји титулу „даме”. Њен изузетан допринос препознали су и Универзитети Дарам и Оксфорд, који су јој доделили почасне докторате у области музике. Преминула је 1944. у Вокингу, у Енглеској.

Ауторка текста Ивана Неимаревић
Уредница Ирина Максимовић Шашић