Грамофонија – Оркестраска дела Брамса, Росинија, Моцарта и Менделсона

Репродујемо снимке „Варијација на Хајднову тему” Јоханеса Брамса, Увертире за „Севиљског берберина” Ђоакина Росинија, „Хафнер симфоније” Волфганга Амадеуса Моцарта и Скерца из „Сна летње ноћи” Феликса Менделсона у извођењу чланова Њујоршког симфонијског оркестра под управом Артура Тосканинија. Емитујемо записе са винила који је објавила продукцијска кућа RCA Camden 1956. године.

Двадесетих година XX века продуценти различитих америчких дискографских кућа су безуспешно покушавали да са Тосканинијем остваре дуготрајнију сарадњу. Италијански диригент није успевао да тадашњом технологијом реализује снимке којима би био задовољан, те би врло брзо након снимања прекидао рад на новим остварењима будући да објављене записе није сматрао репрезентативним. То се најпре десило са компанијом Брунсвик 1926. године, за коју је објавио једну плочу на 78 обртаја са Менделсоновим делима која ће постати изузетан раритет будући да Тосканини није желео да се она дистрибуира. Три године након тог неуспеха, продуценти компаније RCA су успели да увере диригента да ће реализовати снимке по његовом укусу ако буду снимали у Карнеги холу, те су марта и априла 1929. године настали снимци Моцартовог, Росинијевог и Менделсоновог остварења која ћемо емитовати. О односу Тосканинија према овим записима сведочи податак да је следећи пут пристао да снима за RCA тек седам година касније, након што је ова компанија увела у свој процес рада значајне технолошке иновације које су утицале на квалитет снимања. Том приликом је настао снимак Брамсових варијација, поред Бетовенових, Вагнерових, Хајднових и Росинијевих дела која ће постићи велики успех. Снимци са ових раних Ар-Си-Ејевих сесија су 1990. године објављени у дигитално ремастерованој верзији као двоструко издање на компакт-диску.

Сниматељске сесије са Њујоршким симфонијским оркестром су постале чувене због тога што је, убрзо након реализовања снимака, Тосканини отпочео сарадњу са NBC оркестром са којим ће постићи своје најчувеније дискографске успехе. У том смислу, снимци из Њујорка имају нарочит значај будући да је током њиховог стварања славни диригент прешао пут од изразитог противника снимљене музике до руководиоца оркестра једне медијске компаније. Такође, они илуструју технолошке промене које су сниматељи тада усвајали како би изашли у сусрет уметницима и задовољили њихове захтеве за што квалитетнијим звучним записом.

Аутор емисије Милан Милојковић
Уредница Сањан Куњадић