Теоријски профили

Грегори Бејтсон: Балинежански систем стабилног стања (3)

У овом краћем седмичном циклусу, који ће бити на програму до среде, 15. маја, аутор расправља о два типа друштвених система – „шизмогеничним” и „нешизмогеничним” – као и о начинима на које сваки од њих настоји да одржи стабилност.

Бејтсоновим термином „шизмогенеза” у антропологији се уобичајено описује процес настанка друштвених подела и диференцијације. У првом делу текста, аутор прави разлику између два типа шизмогенезе: у „комплементарној шизмогенези”, интеракција између две групе је таква да понашање једне од њих изазива одговарајуће понашање друге стране, као, на пример, у случају класне борбе; у другом случају, „симетричне шизмогенезе”, понашање једне стране изазива слично или симетрично понашање друге стране, као, рецимо, приликом трке у наоружању или у спортским надметањима. И један и други систем, уколико се не држе под контролом неком врстом перманентног обуздавања, подложни су прекомерном увећању оних поступака који доводе до раскола. У антропологији, прототип шизмогеничног друштва је народ Јатмул са Нове Гвинеје, којим се Бејтсон бавио на почетку своје каријере.

За разлику од јатмулског и других шизмогеничних система, према Бејтсоновом запажању, балинежанско друштво је потпуно другачије и само спорадично долази до потребе за обуздавањем како би се одржала стабилност. Стога у другом делу овог огледа аутор анализира самокорективне карактеристике балинежанског система, посебно наглашавајући значај раног васпитања, у којем се деца одвраћају од тражења климакса у личним интеракцијама с мајком, као и значај одређених позитивних културних вредности повезаних с идејом равнотеже, које се инкорпорирају у карактерну структуру током детињства.

Овај текст, преузет из Бејтсонове књиге „Steps to an Ecology of Mind” (1972, 2000), превела је с енглеског Душица Поповић.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић