Оперска сезона Еурорадија 2023–2024

Ђузепе Верди: Моћ судбине

Емитујемо снимак опере „Моћ судбине” Ђузепа Вердија забележен на представи одржаној 2. октобра 2023. године у Краљевској опери Ковент гарден у Лондону. Као Дон Алваро наступио је Брајан Џејд, Леонора је била Сондра Радвановски, Дон Карлоса је изводио Етјен Дипи. Гвардијан фрањевачког манастира био је Јевгениј Ставински, као Прециозила представила се Василиса Брежанска, док је маркиз од Калатраве био Џејмс Кресвел. Родион Погосов је био фра Мелитоне, док је мазгара Трабука тумачио Карло Бози. Хором и оркестром Краљевске опере Ковент гарден дириговао је Марк Елдер.

Једно од омиљених дела оперског репертоара премијерно је изведено 22. новембра 1862. године у Баљшој Камењи театру у Санкт Петерсбургу. Либрето је написао Франческо Марија Пјаве, на основу драме Дон Алваро шпанског писца Анхела де Саведре из 1835. године, уз придодавање једне сцене из Шилеровог Валенштајна. Данас је уобичајено да се изводи верзија опере из 1869. године, коју је Верди прерадио уз помоћ либретисте Антонија Гисланцонија зарад премијере у миланској Скали. Тада је настала позната увертира, као и завршна сцена трећег чина, односно потпуно нов крај опере. Овој верзији из Скале погодовала је одлична певачка подела предвођена Терезом Штолц, тако да је дело доживело успех, задржавши се на репертоару оперских кућа све до данашњих дана.

Опера Моћ судбине позната је и по својој упечатљивој увертири, која се често изводи и као самостални концертни комад. Главна тема овог инструменталног увода у оперу је један од мотива који ће се често појављивати у току дела – назван и "судбинским мотивом", осигуравајући на тај начин једну врсту музичку заокруженост партитуре. Ипак, пред нама је једно од Вердијевих драматруршки најразуђенијих дела, које стручњак за опус овог композитора, музиколог Роџер Паркер назива пачворк опером или опером идеја како ју је сам Верди назвао. Тешко је зато говорити о заокруженој драмско-музичкој целини као што је то случај са Риголетом или Трубадуром, те не чуди што је Верди у својој верзији из 1869. године направио радикалну промену тока одређених секвенци и пасажа. Како то Паркер примећује, Моћ судбине је само наизглед линеарна и са те стране је важан претходник руских опера као што су Кнез Игор или Борис Годунов које се базирају на смени већих временско-драмских слика.

Уредница Ксенија Стевановић