Читај ми!

Антологија српске музике

Литургија за мушки хор Франческа Синика

Ово је једна од првих вишегласних Литургија на црквенословенском језику, која је била сачињена за потребе богослужења у Српској православној цркви. Ово дело је 1840. године написао Франческо Синико, тадашњи хоровођа хора цркве Светог Спиридона Чудотворца, богомоље српске заједнице у Трсту. Чућете извођење мушког вокалног ансамбла Радио Новог Сада, на основу партитуре коју је преписао и транспоновао Душан Михалек. Диригује Јурај Ферик, а као солиста наступа тенор Зоран Мартиновић.

Литургија је посвећена је Ђорђу Мекши, председнику Српске црвкене општине у Трсту, а пажњу јавности на њено постојање скренуо је музиколог Душан Михалек, својим пионирским радом који је 1987. године објавио у Свескама Матице српске. Ипак, ово дело није нестало са богослужбеног репертоара, већ је у различитим облицима живело у наредних сто педесет година. Пре свега је у континуитету извођено у самом Трсту, али је имало своје место и у крајевима у којима је живело српско становништво у оквирима некадашњег Аустроугарског царства. Бележе се и верзија која се чува у Котору, сарајевски препис, копије у архивама панчевачког Српског црквеног певачког друштва и Београдског певачког друштва, као и извођења у Мокрину, Сомбору, Сремским Карловцима и Новом Саду. У штампаном виду објављена је 1928. године у Београду, са знатним изменама које је сачинио Стеван Шрам.

Франческо Синико је, у доба када је написао Литургију за спрску заједницу у Трсту, био цењен композитор, организатор музичког живота и заговорник ризорђимента – покрета за уједињење Италије. Овај композитор је основао Музичко друштво са школом у којој су се школовали Даворин Јенко, и могуће је чак и Никола Ђурковић.

У Литургији која је пред нама, Синико је спојио вишеструке елементе – пре свега оне проистекле из руског црквеног хорског слога, али и елементе италијанског оперског стила, посебно хорова белканто традиције, те одблеске вишегласја приморског типа, са пратњом у терцама и секстама, и једноставним хармонијама. Како примећује Душан Михалек „Литургија има и химничан, дојстојанствен карактер и својства репрезентативне свечане музике каква је одговарала богатој српској грађанској класи у Трсту”. И додаје „Мада није рађена према мотивима спрског појања, што ће деценијама касније пионирски урадити Корнелије Станковић, она је са одушевљењем прихваћена у Српској православној цркви, а њена лепота и уметнички квалитети показали су се животним све до данашњих дана”, закључује Михалек.

Уредница Ксенија Стевановић.

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије