Антологија српске музике

Рођен у Битољу 1915. године, Стајић је завршио Музичку школу у Београду 1938. године и то композицију у класи Милоја Милојевића, односно студије клавира код Јелице Радовановић. Наставио је да ради у овој установи, која је после рата добила име Музичка школа "Мокрањац" и у којој је предавао испрва клавир, а потом и теоријске предмете.

Петар Стајић се окушао у великом броју различитих музичких жанрова од симфоније, преко симфонијских поема, свита за оркестар, те концертантних остварења у којима је, како смо већ рекли, испољио посебну инвентивност. Такође, оставио је дела и у пољу камерне музике - гудачке квартете, дела за виолину и клавир или флауту и клавир, соло песме, као и солистичке композиције за клавир.

Његова дела писана су објективистичким језиком неокласичарске провенијенције, који је прошао кроз призму модернистичког преиспитивања тоналности и формалних образаца. Наиме, Стајић не репродукује музику прошлости, њене облике и хармонско-мелодијске склопове, већ на себи својствен начин, ствара музику која поседује повезницу са већ познатим формулама, али је истовремено непредвидљива и флудина.

Симфонијска поема "У ноћи" из 1957. године, инспирисана је истоименом приповетком Боре Станковића. У овом делу, програмског усмерења, Стајић даје музичку карактеризацију двоје главних јунака мужа и жене Цвете и Јована, док песму Стојана, старе Цветине љубави, решава без цитирања фолклорног узорка. Стајић у бурној коди, како то наводи Властимир Перичић, под ознаком presto furiozo, означава "пароксизам Цветиних осећања", њену растрганост између никада прежаљених емоција и реалности живота.

Уредница: Ксенија Стевановић