Правна заштита животиња – говори Ивана Марковић

Упркос многобројним проблемима у сфери добробити животиња у нашој држави, Ивана Марковић наводи конкретне примере из других земаља показујући да је, уз адекватан законодавни оквир и доследну примену легислативних решења, могућ напредак у овој области. Ауторка се осврће на уставне одредбе држава које су инкорпорисале законе везане за статус и добробит животиња (Немачка, Швајцарска, Словенија, Луксембург, Индија, Бразил), за разлику од Србије, где се животиње помињу само у члану 97. у којем се набрајају надлежности Републике и где се на паушалан начин набраја, између осталог, „унапређивање биљног и животињског света“.

Посебна пажња посвећена је законским регулативaма Шпаније, Грчке и Италије, које су имале проблеме сличне нашима (посебно у погледу великог броја напуштених паса), али су заштиту животиња подигле на виши ниво. Тако је у Шпанији недавно донет нови Закон о добробити животиња у којем су оне изричито третиране као осећајна бића; уведене су три категорије прекршаја, а у члану 97. Устава и у Кривичном законику, у посебној Глави кривичних дела против осећања према животињама, предвиђена је максимална новчана казна до 200.000 евра; забрањена је продаја животиња у радњама (пет шоповима) и онлајн; забрањено је коришћење дивљих животиња у циркусима; кућним љубимцима је омогућен улазак у све јавне просторије (укључујући јавни превоз); уведено је обавезно осигурање и регистрација животиња, као и тренинг за одговорне власнике животиња. У Грчкој је, након два случаја мучења и убијања животиња која су потресла јавност, изречена максимална казна затвора од десет година, а уведене су и бројне друге новине у сфери заштите добробити животиња: евиденција осуђених мучитеља животиња и размена тих података са новим регистром животиња и свих других повезаних актера; увођење алтернативне обавезе стерилизације животиње у одређеном року или слање њеног ДНК узорка у Лабораторију за конзервацију и анализу животињског генетског материјала; увођење лиценци и ограничење репродуковања животиња у одгајивачницама и увођење одговарајућих казни за непоштовање тих одредби; увођење дигиталне здравствене књижице за све животиње; пореске олакшице за одговорне власнике и тако даље. Италијански законодавац је напуштање животиње предвидео као кривично дело са запрећеном казном до једне године затвора или новчаном казном од 1.000 до 10.000 евра, а у Кривични законик против осећаја према животињама укључена су четири кривична дела, уз две мере безбедности – одузимање животиње и забрану вршења активности у вези са животињама.

У завршном делу излагања Ивана Марковић ће представити два комплементарна индекса на основу којих се упоређују и класификују нивои остварене добробити животиња – Animal Protection Index и The Voiceless Animal Cruelty Index. Фокус заштите на нивоу Европске уније је на фармским животињама, док се ми још боримо са проблематиком напуштених животиња, закључује аутрока излагања, што говори о неједнаком степену развоја, приоритета и свести у погледу добробити животиња, те о важности спровођења и надзора над применом постојећих законских решења.

Уредница циклуса Тања Мијовић.