Научни скупови

Правна заштита животиња – говоре Маријана Вучинић и Јелена Јевтовић

У емисији Научни скупови од 8. до 12. јануара можете слушати снимке са конференције „Правна заштита животиња – у сусрет Закону о изменама и допунама Закона о заштити животиња”, која је одржана 6. децембра на Правном факултету Универзитета у Београду. На почетку четврте емисије овог циклуса говориће Маријана Вучинић о теми „Хордашење као облик злостављања животиња”, а потом можете пратити саопштење Јелене Јевтовић „Рад у Радној групи за измене и допуне Закона о добровити животиња”.

Термин „хордашење” се односи на сакупљање или „компулсивно гомилање” животиња (или ствари) до мере када то постаје претерано или патолошко. Како истиче Маријана Вучинић, ову појаву је за почетак битно разграничити од колекционарства (тераријуми, инсектаријуми, зоолошки вртови), а затим и уочити различите врсте „хордаша”, почев од оних који задржавају и негују потомке својих кућних љубимаца (које одбијају да стерилишу), преко „спасилаца” напуштних животиња, до експлоататора. Дакле, иако хордашење најчешће започиње из љубави према животињама, оно углавном завршава у злостављању и патњи. Наиме, због велике бројности животиња, њихов држалац долази у ситуацију да не може да испуни њихове основне потребе, као што су исхрана, ветеринарска нега, адекватан смештај, хигјена и тако даље. Будући да је хордашење једна од манифестација психијатријског поремећаја, познатог као Диогенов синдром, „хордаш” не препознаје нити признаје да је реч о злостављању жиовотиња и не може да се заустави у понављању истог прекршаја, а додатни проблем је и у томе што људи из окружења реагују на ову појаву тек ако су директно и лично угрожени.

* * *

На почетку свог излагања Јелена Јевтовић указује на бројне неправилности и незаконитости у погледу самог формирања Радне групе за измене и допуне Закона о добровити животиња, које наводе на закључак да не постоји стварна воља да се ово питање системски реши. Супротно прописима и уобичајеној пракси, радна група је формирана без званичног обавештавања јавности о томе, члановима радне групе је позив за први састанак достављен без дневног и реда и материјала, без анализе ефеката важећег закона и разлога из којих га је потребно мењати. Члановима радне групе је саопштено да имају мандат да расправљају само о одредбама које се односе на прихватилишта, односно да учествују у изменама свега четири члана важећег закона, што је неприхватљиво. Такође, по страни су остављена питања као што су еутаназија здравих животиња, укидање забране узгоја животиња ради експлоатације крзна и слична крајње нехумана решења, што нас уместо ка унапређују постојећих одредби, заправо удаљава од постављених међународних стандарда у овој области.

У сутрашњој емисији можете слушати излагање Иване Марковић „Заштита добробити животиња у упоредном праву – примери добре праксе” са овог научног скупа.
Уредница циклуса Тања Мијовић.