Читај ми!

Антологија српске музике

Представићемо дела Милана Влајина, композитора који је стварао у периоду после Другог светског рата у Београду. Чућете његове соло песме у препеву на немачки и интерпретацији румунског мецосопрана Марте Кеслер, као и свиту за симфонијски оркестар „Балкан”.

Рођен у Темишвару 1912. године, у српској породици, испрва је студирао теоријске предмете на конзерваторијуму у овом граду, да би се потом преселио у Београд где је похађао Музичку школу „Станковић”. Уз бројне прекиде дипломирао је композицију на Музичкој академији у класама Стевана Христића, Милоја Милојевића и Миленка Живковића, а упоредо је студирао и виолину у код Петра Стојановића. Влајин је активно учествовао у музичком животу, бивајући вођа Хора „Бранко” у Подгорици, професор у Средњој музичкој школи у Вршцу, да би потом постао професор теоријских предмета у Музичкој школи „Станковић” у Београду где је остао до краја живота.

Влајин се окушао у бројним музичким жанровима, а посебно је био фокусиран на вокалне композиције, пишући соло песме уз пратњу клавира или оркестра, као и хорска дела – од руковети до четири збирке хорова за румунску народност у Банату на бази својих мелографских записа, те преко сто песама за дечји хор под заједничким називом Дечји свет. Умро је у Београду 1976. године.

Како то закључује Властимир Перичић „Стваралаштво Милана Влајина показује развој од неоромантичног стила коме је дуговао обилну употребу хроматике, до националне оријентације, уз поједностављивање , али и продубљивање музичког израза у оквиру класичне и прегледне форме”.

Уредница Ксенија Стевановић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом