Имагинарни пејзажи

Ради се о првом званичном, реиздању овог остварења из 1986. године, које се сматра пионирским делом “музике окружења” – “environmental music”, поджанра амбијенталне музике. Наиме, Јошимура је своје пројекте замишљао као музику за разнолике јавне и комерцијалне просторе, без претензија да буду виђени као уметничка дела. Овај концепт, у ствари, највише подсећа на идеју Ерика Сатија о “музици за намештај”, само овај пут спроведен изван галеријских простора у амбијент свакоденвице, чему су посвећене и нумере са албума Surround које ћете чути. За живота, Јошимура није био познат изван граница Јапана, али је негде од 2018. године, његово дело почело да се открива и на западу, где су његови такође пионирски радови, попут Музике за девет разгледница из 1982. године, добили готово култно место. Свакако Јошимурини радови сведоче о изузетно развијеној естетици, као и звучном дизајну амбијенталне, миниалистичке музике осамдесетих година у Јапану, која није била карактеристична, за друге делове света и поред деловања разноликих важних фигура овог покрета.

Сам Јошимура је за нумере са албума Surround рекао: „… ако се оне уопште могу слушати као музика, онда то треба да буде блиско обраћању пажње на ваздух, оне нам омогућавају да уђемо у сваки од слушаочевих звучних сценарија или постоје као нешто унутар нове перспективе, ширећи заједничко поље између звука и музике и претварајући све у угодан простор…”

Наиме, ова музика је настала као поруџбина грађевинске фирме Мисава Хомс, као део понуде компаније која је требало да побољша нове станове и учини их још привлачнијим. Због тога је Јошимура на оригиналном издању албума сугерисао да нумере треба да се слушају заједно са свим оним звуцима који чине свакодневни живот – „батом корака, шумом клима уређаја и звуцима шољица за кафу”. Тако се свака од нумера може доживети на сасвим другачији начин.

Уредница Ксенија Стевановић