Вук Цуцић: Управно право у социјалистичкој Југославији

Крајем 19. века, Алексис де Токвил износи тврдњу да промена устава не носи са собом промену система управе, да је управа способна да преживи измену политичког система и да настави попут „тела које хода пошто му је глава скинута”. Почетком 20. века, Ото Мајер то уобличава тезом да „Устав пролази, а Управно право остаје”. Теза о политичкој неутралности или идеолошкој отпорности управног права накнадно је критикована. Вук Цуцић ће, упркос критикама, проверити да ли наведена теза, ипак, носи зрнце истине у себи. У том смислу, полазна хипотеза ће бити да су барем одређени делови Управног права били идеолошки резистентни, те да током трајања социјалистичке Југославије у својој суштини нису измењени и да прелазак из капиталистичког у социјалистичко уређење и обратно на њих није битно утицао. У том смислу се алудира на речи химне СФРЈ, те се поставља питање који су делови Управног права остали „постојани кано клисурине”, а који делови су „дуб [који] се лама”. Аутор ће одвојено тестирати хипотезу у односу на правно уређење организације управе, управног поступка и управног спора (управно судског поступка). Биће разматрана не само разлика између ових делова Управног права у Краљевини Југославији и социјалистичкој Југославији, већ и током самог трајања социјалистичке Југославије. У ту сврху за миљоказе ће бити узета најважнија политичка и правна дешавања. Политичка обухватају напуштање совјетске зоне утицаја после доношења Резолуције Информбироа, стварање сопственог облика социјализма кроз увођење самоуправљања, као и „федерирање федерације” амандманима на Устав из 1971. и Уставом из 1974. године. Кључну правну разделницу представља послератно доношење Закона о управним споровима (1952) и Закона о општем управном поступку (1956), након чега предратни прописи више нису примењивани. 

У сутрашњој емисији можете слушати излагање Михајла Цветковића и Бојане Арсенијевић „Социјалистичко облигационо право”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.