Научни скупови

Слободан Самарџић: Идеолошке основе уставноправног поретка

У емисији Научни скупови можете слушати снимке са конференције „Социјалистичко право у Југославији 1945–1990”, која је одржана од 29. новембра до 1. децембра на Правном факултету Универзитета у Београду. У другој емисији овог циклуса можете пратити излагaње Слободана Самарџића „Идеолошке основе уставноправног поретка: марксизам–лењинизам и самоуправну социјализам”.

Слободан Самарџић у свом излагању идеологију одређује као облик друштвене свести, посебно када је у питању политичка идеологија. Иако се политичке идеологије модерног доба ослањају на одговарајуће теоријске поставке, њихов циљ није долажење до научне истине, већ коришћење одређених идеја у сврху практиковања политичке моћи. Уставноправни поредак друге Југославије, довршен уставом од 1974. године, био је изузетно прожет социјалистичком идеологијом претежно марксистичког типа. Сав политички живот био је правно-нормативно уобличен концептуалним склопом идеологије самоуправљања за разлику од такозваног „државног социјализма”. Стога аутор излагања настоји да реконструише владајући идеолошки језик и укаже на трошне темеље поретка као узрок његове пропасти.

Идеја самоуправљања није баштинила ни Марксове ретке прилоге о такозваном „прелазном периоду” нити државно искуство прве земље социјализма. У чисто идејном смислу, југословенско самоуправљање ослањало се на политичку праксу и пратећу теорију европских социјалистичких револуција од 1917. до 1921. године. После раскида са Информбироом (1948) и кратког периода идејног вакуума, из поменуте револуционарне праксе постепено су преузимани концепти, институти и институције који су бивали интегрисани у уставни поредак. Основни идејни узори били су: самоодређење човека и друштва, производна основа друштва као његова политичка јединица, пролетаријат, друштвена својина и процес социјализације, непосредна демократија, раднички савет и друштвено самоуправљање, функционална и територијална федерација. Ови историјски узори били су допуњени домаћим концептима, као што су сувереност нација као етничких идентитета и општа усмеравајућа улога авангардне (монополске) партије. Ову реконструкцију идејно-идеолошких обележја уставног поретка Самарџић ће обрадити на нивоу његових начела, институција и начина функционисања.

У сутрашњој емисији можете слушати излагање Драгољуба Поповића „Место југословенског социјализма у упоредном праву”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.