Љубодраг Димић: О историјском контексту настанка социјалистичке Југославије

Југословенска држава, формирана 1945. године, обликована је у духу идеја „партизанског југословенства”, оптерећеног догматским и класним погледима на државу. Комунисти су заговарали равноправност народа, али и исказивали посебну строгост према српском народу. За разлику од грађанских политичара, они су веровали да се нова Југославија може изградити једино као „федерација равнотеже”. АВНОЈ (Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије) се определио за признање пет конститутивних народа и шест федералних јединица, али није решио питање унутрашњег уређења федерације и разграничења федералних јединица. Посебним резулуцијама, које су изгласане на Трећем заседању АВНОЈ-а (7–26. август), у основним цртама довршена је изградња Југославије на принципима „постављеним” 29. новембра 1943. Тада је још једном потврђено да у унутрашњем уређењу између Краљевине Јогославије и нове државе нема „никаквог континуитета”. Недуго потом, у декларацији о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије (29. новембар 1945), истакнута је одлучна решеност да „унутрашњи поредак” буде и формалноправно измењен. Нова држава дефинисана је као „савезна народна држава републиканског облика”, чиме је укинута монархија, а краљ Петар Други и цела династија Карађорђевић лишени су свих права. Проглашење републике суштински је значило потпуно ликвидирање уставног континуитета који је, када је у питању КПЈ (Комунистичка партија Југославије) и партизански покрет, у периоду од 1943. до 1945. одржаван из формалних, спољнополитичких разлога. У наредним годинама (1945–1956) теоријски оквир федералних јединица био је утврђен по различитим мерилима (историјским, етничким, географским, економским). Свесно инсистирајући на дисконтинуитету нове Југославије у односу на Краљевину Југославију, комунисти су „равнотежу” федерације засновали на ћутању о геноциду и наметању хипотеке о „великосрпском хегемонизму”, закључује Љубодраг Димић.

У сутрашњој емисији можете слушати излагање Слободана Самарџића „Идеолошке основе уставноправног поретка: марксизам–лењинизам и самоуправну социјализам”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.