Карл Уве Кнаусгор: Јутарња звезда (12)

Норвешки писац Карл Уве Кнаусгор прославио се, пре свега, својим романом Моја борба (3000 страница), односно аутофикцијским поступком у којем пише о обичним, свакодневним стварима, али постиже такав ефекат као да је реч о најузбудљивијим пустоловинама. Роман Јутарња звезда следи поступак из Моје борбе, али, истовремено, уноси другачије тонове и перспективе, што је за писца таквог значаја какав је Кнаусгор од пресудне важности јер показује да он може и другачије. У Јутарњој звезди, дакле, подељеној на обимна поглавља, пред нашим очима промичу свакодневни догађаји обичних људи – питање је, дакле, да ли је ту уопште реч о догађајима јер наилазимо на сцене спремања хране, испијања кафе, паљења цигарете, одласка у куповину – али у свакој причи проналазимо осовину око које се све врти и која (схватамо то после извесног времена) игра ону улогу коју у крими заплету игра, убиство. У поглављу Катрине, на пример, средовечна, удата жена, интелектуалка која, на први поглед, живи испуњеним животом, одлучи да сама проведе ноћ у хотелу, уместо да се врати кући. Не догоди се ништа осим тога. Али њен чин, праћем разорним дејством кривице (иако се није догодили ништа срамно, или нешто што би морала да крије било од кога), доводи до неподношљиве расправе с мужем који ће Катрине оптужити за неверство. Слушалац, дакле, збивање прати као да је реч о пустоловини у којој сваког часа неко може да склизне с литице у понор, а да се, у међувремену, све дешава у удобном, ушушканом норвешком Бергену.

Роман Карла Увеа Кнаусгора објавиће издавачка кућа „Booka” из Београда.

С норвешког превео Радош Косовић
Читао је Бојан Жировић
Уредник Иван Миленковић