Уве Витшток: Фебруар 33 (2)

За само месец дана од како су, после демократске процедуре, преузели власт фебруара 1933. године, нацисти су разорили Републику, уништили демократске институције, узурпирали читав јавни простор, ставили добар део грађана изван закона и сигурним кораком повели Немачку у пропаст. Књига Увеа Витштока Фебруар 33, својеврсна комбинација документаристичке прозе и романа, говори управо о тих месец дана после којих су варвари од Немачке, а нешто касније и читаве Европе, направили пакао.

Витшток највећи део текста посвећује славним немачким уметницима који се, фебруара 1933. године, још увек налазе у Берлину. Ту су Томас Ман и Хајнрих Ман, ту је Готфрид Бен, ту је Ерих Марија Ремарк, ту су славни издавачи и славни сликари, ту су хероји из Првог светског рата, ту је блистави Берлин, али и онај тужни Берлин који трпи последице пораза из Великог рата. И, наравно, нацисти који нису друго до варвари с убојитим оружјем, отпадници од свих цивилизацијских норми, будући ратни злочинци без икаквог стида, или било каквих моралних ограда. Витшток књигу почиње можда и последњим великим догађајем у Републици, блиставим монденским скупом после којег ништа више неће бити исто. Прича брзо излази изван оквира богатог и славног света, да би, сада, почела да прати нацистичко насиље, те појединачне судбине писаца и уметника од којих ће већина – барем они који су одмах били свесни тога ко су и шта су нацисти (скупина бескруполозних пљачкаша, пробисвети и криминалци свих врста којима су уста пуна патриотизма и љубави према Немачкој) – врло брзо да напусти, нарочито ако су јеврејског порекла.

Витшток пише енергично и динамично, иде директно на ствар и отвара још један прозор ка паклу, пише још једну нову/стару причу коју ниједна разборита људска заједница не би смела, никада, себи да допусти.

Књигу ће ускоро објавити издавачка кућа „Геопоетика”.

С немачког превела Дринка Гојковић.
Чита Александар Божовић.
Уредили Оливера Гаврић, Иван Миленковић и Оливера Нушић.