Андреас Капелер: Украјинци у етничкој хијерархији Руске империје (2)

Андреас Капелер (Andreas Kappeler, 1943) је швајцарски историчар, професор emeritus на Одељењу за историју источне Европе Универзитета у Бечу. Главно подручје његовог рада је историја Руске империје и народа који су били у њеном саставу. Поред више издања књига о историји Русије (Russische Geschichte) и Украјине (Kleine Geschichte der Ukraine), објавио је у научним круговима веома утицајну монографију о мултиетничком карактеру Руског царства (The Russian Empire. A Multiethnic History). Поред бројних књига и студија, приредио је зборник радова (Culture, Nation, and Identity: The Ukrainian-Russian Encounter 1600–1945) у коме је објавио текст који емитујемо. У издању Библиотеке 20. век ускоро ће бити објављен превод последње Капелерове књиге – Руси и Украјинци: неједнака браћа.

Капелеров чланак који ћемо читати на нашем програму посвећен је истраживању стереотипних представа о Украјинцима које су формиране током империјалног периода руске историје. Полазећи од увида о мултиетничком карактеру Руске империје, аутор разматра критеријуме на основу којих је у њој структурисана својеврсна вредносна хијерархија етноса. Разликујући три основна критеријума – политичку лојалност, (не)постојање сталешке друштвене структуре и идентитетско-културне карактеристике мноштва етничких група империје – Капелер приказује настанак и промене у хијерархији етноса које се не могу редуковати само на однос између империјалног центра и колонијалних периферија. По њему, статус Украјинаца у хијерархији етничких заједница Руске империје био је подложан радикалним променама – од статуса владајућим Русима културно блиског „братског народа”, до народа који својим сепаратистичким тежњама угрожава јединство и целовитост империје. Стога он у руској политици и јавности издваја три основна стереотипа о Украјинцима. Први је представа о Украјинцима као „хохлима” – сељачкој маси без аутохтоне елите, стандардизованог књижевног језика и високе културе. Према другом стереотипу, Украјинци се сматрају „Малорусима” који, заједно са Белорусима, представљају „млађу браћу” Руса, али не и самосталну нацију. Тежња Украјинаца ка изградњи самосталне нације и државе у очима Руса претвара их у „мазепинце” – негативни стереотип наследника атамана Ивана Мазепе који је у рату Петра Великог са Шведском прешао на страну непријатеља.

Иако Капелерова анализа статуса Украјинаца у хијерархији етноса Руске империје завршава са периодом распада њеног наследника, Совјетског Савеза, она нам свакако помаже да боље разумемо комплексне односе савремене Украјине и Русије, као и текућа трагична ратна збивања.

Текст чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.